Radislav Sekulić jedan je od junaka istorijske pobjede Budućnosti nad Deportivo La Korunjom 2:1 prije 18 godina.
Napadač je tada najprije potpisao het-trik u 1. kolu Intertoto kupa protiv Valete na Malti (5:0), a onda pogodio još dva puta u revanšu pod Goricom (2:2).
I onda je stigao dvoboj 2. kola sa klubom iz Galicije, koji je prvi meč na Riazoru riješio u svoju korist 3:0. U tom susretu nije igrao Sekulić, koji je potom u revanšu načeo goste, ostalo je istorija.
>>> Noć kad je Budućnost plesala protiv Super Depora
Tim povodom porazgovarali smo sa popularnim Racom, koji se prisjeća te magične podgoričke noći.
“Iako ne gledam često, juče sam baš pogledao snimak i moj gol. Ta La Korunja je godinu dana ranije izbacila onaj Milan 4:0 i stigla do polufinala Lige šampiona. Onda se dogodila noć za nezaborav pred toliko navijača, bili smo blizu da poništimo 3:0 iz prvog meča i dođemo do produžetaka. Ne znam koliko je sve to bilo realno, ali bili smo blizu i pružili smo sve što smo imali u tom trenutku”, prvi su utisci Sekulića.
Naš sagovornik je u 65. minutu, nakon dodavanja Rista Lakića, primio loptu u srcu šesnaesterca i probio golmana Hozea Molinu za vođstvo i euforiju na krcatom podgoričkom stadionu.
“Bio je to gol slabijom lijevom nogom. U svakom slučaju, ostvarili smo istorijsku pobjedu za klub i crnogorski fudbal. Međutim, znate, Pedro Munitis je znao da drži loptu po 10 minuta, iznudio je i penal… Bila je to strašna ekipa La Korunje. Mi smo pucali od samopouzdanja i skrenuli smo pažnju na sebe. Kruna svega bila je upravo Evrope, preko Valete do La Korunje. Jednom u životu se ukaže takva utakmica i ostavili smo sjajan utisak na krilima navijača, koji su bili naš 12. igrač. Ko ne bi u tom ambijentu dao više nego što može…”, naglašava nekadašnji napadač.
>>> “Diži se, Munitis, babo jedna”: Kako je Brano Milačić viknuo na legendarnog napadača Deportiva
Sekulić zbog problema oko ugovora nije igrao u prvom susretu, zbog čega i danas žali.
“Da, nisam se dogovorio tada sa upravom, dogodili su se neki nesporazumi i žao mi je što nisam igrao. Ako zbog ičega žalim to je zbog tog meča. Pucao sam od samopouzdanja. Znam da su španski novinari pisali o meni i tražili me uoči te utakmice. Upoređivali su me sa Peđom (Mijatovićem) i Dejom (Savićevićem)… Šteta što nisam igrao, jer i danas vjerujem da bih mogao da doprinesem boljem rezultatu, što bi na koncu donijelo i veće šanse u revanšu. Mislim da sam i danas najbolji strijelac Budućnosti u Evropi, ali tako se sve odigralo i to je to. Čak su postojale priče o interesovanju La Korunje za mene, ali me nikad niko nije kontaktirao”, otkriva nekadašnji podgorički golgeter.
Sekulić je sa Budućnošću 2008. osvojio njenu prvu titulu šampiona Crne Gore od obnove nezavisnosti. Tokom karijere igrao je i za šampionski Mogren, Šangaj Zobon, tadašnju Mladost (sadašnji Titograd), Honved iz Budimpešte, Bežaniju, Čukarički, Sinđelić, Zetu i na kraju Lovćen. Bio je i mladi reprezentativac Srbije i Crne Gore do 21 godine – devet utakmica, četiri gola.
“Imao sam solidnu karijeru. Moglo je da bude puno bolje, ali u redu. Što se tiče titule sa Budućnošću – nakon Zete u toj drugoj sezoni smo dominirali i zasluženo postali šampioni. Budućnost je najveći klub u državi i od nje se uvijek očekuju titule. Bila je to odlična generacija i uvijek smo pružali sve od sebe u svakom meču, što se itekako i prepoznavalo”, jasan je sagovornik Lob Sporta.
Iako trenutno nije u samoj fudbalskoj orbiti, Sekulić se jednog dana vidi u ulozi trenera.
“Skoro sam završio B licencu. Imam privatni posao koji radim, ali imam ambicije da nastavim u fudbalu jer sam dijete tog sporta. Uostalo, mi fudbaleri malo što znamo da radimo nego da se bavimo sportom. Želim da uđem u trenerske vode i sigurno u jednom trenutku vidim sebe na klupi”, zaključuje Raco.
