Suvišno je pričati kako se fudbal doživljava u Argentini, a zapravo je sve rečeno kada su Lionel Mesi i drugovi osvojili toliko željenu Zlatnu boginju – država je stala i samo se pričalo o tituli i fudbalu.
U Argentini fudbal je način života i religija, a potvrda stiže nakon što je Rasing u finalu Kopa Sudamerikane (drugom po rangu klupskom takmičenju Južne Amerike) savladao braziliski Kruzeiro 3:1 i osvojio prvi internacionalni trofej još od najvažnijeh, pehara Kopa Libertadores davne 1966. godine.
Preko 40 hiljada navijača, koji su iz Buenos Ajresa doputovali u 1.400 kilometara daleki paragvajski Asunsion, doživjelo je emotivnu erupciju kada je Gaston Martinez u sudijskoj nadoknadi otklonio sve dileme oko pobjednika.
Čovjek o kojem se najviše priča nakon velikog uspjeha Rasinga je Gustavo Kostas. Nekadašnja igračka legenda kluba, a danas trener koji je nakon finalne utakmice, na obaveznoj pres konferenciji, doživio takav psihološki i emotivni tornado koji odslikava posebnu vezu Argentinca i fudbala.
Como mascota, como jugador, como entrenador. Gustavo Costas, siempre en Racing 🟦⬜️🟦, siempre campeón. Un nombre para la historia. pic.twitter.com/Lm8M5tiRCs
— VarskySports (@VarskySports) November 23, 2024
Prvo su ga pitali da analizra meč, a 61-godišnji strateg iz Buenos Ajresa je u dahu govorio:
“Jel stvarno želiš da govorimo o tome, ili se sa mnom zezaš? Sigurno se zezaš, pusti nas da slavimo. Sad ću ti zapravo reći analizu, a to je kad sam se rodio, otac mi je prvo ubrizgao u venama drogu Rasinga, pa tek onda upisao u matičnu knjihu rođenih. Članovi moje porodice, i živi i mrtvi, nijesu milioneri, ali imaju sve u životu, imaju Rasing. Svaka kost koju imam u tijelu pripada tom klubu i bez Rasinga sam ništa”.
¡Todos los Santafereños celebrando el triunfo de Don Gustavo Costas 🇦🇷, en la @Sudamericana 🏆! pic.twitter.com/xh4VAwEGoZ
— Miguel París (@SoyMiguelParis) November 23, 2024
Kostas je u svojoj trenerskoj karijeri osvojio brojne pehare. Dva puta je bio šampion Perua, po jednom osvajao je državno prvenstvo Paragvaja i Ekvadora, ali titula sa Rasingom, u kojem je naučio svoje prve fudbalske korake i nosio nebesko-plavi dres sa bijelim prugama više od deset godina, nešto je posebno.
“Cijela moja porodica je tu, na tribinama. Moja unuka koju sam uspavljivao pjesmama Rasinga gledala je uživo finale. To je za mene najveći poklon. Za porodicu Kostas Rasing je u DNK-u. Rodimo se, živimo i umrijećemo za ovaj klub”.
“No somos millonarios, no somos la mitad más uno, no tenemos 200 copas, somos distintos a todos”.
— Racingmaníacos (@RacingManiacos) November 23, 2024
Gustavo Costas 😢💙 pic.twitter.com/JztMMFv1vQ
Ljubav ili ludost? To je Argentina, to je Južna Amerika – gdje je fudbal važniji od života…
