Svi se sjećate kada je “Santjago Bernabeu” aplaudirao Ronaldinju koji je ponižavao tada mladog Serhija Ramosa, ali prije magičnog Brazilca taj kultni madridski stadion je aplauzom pozdravljao svoje nekadašnje dijete iz Kameruna.
Kroz vremeplov Lob sporta danas vas vraćamo u 2003. godinu, kada je Real Madrid – onaj koji je bio popunjen galaktikosima – na “Bernabeu” ponižen od Majorke i svog odbjeglog sina Samjuela Etoa (5:1), koji je fudbalske visine dosegao u Barseloni upravo sa Ronaldinjom.
Tada je “kraljevski klub” – prije tačno 20 godina – doživio jedan od najtežih poraza u svojoj istoriji na domaćem terenu.
Sezona 2002/2003. je bila u samom finišu, igralo se 32. kolo Primere, a tada je većina planete navijala za Real Sosijedad sa Kovačevićem, Nihatom, Karpinom, De Pedrom… koji se sa najvećim klubom na svijetu borio za titulu šampiona.
I tog 3. maja 2003. je stigao poklon – Real je izgubio, nada u titulu Sosijedada je bila živa!
En el año 2003, el @RCD_Mallorca de Pandiani, Novo, Eto'o, Riera, Carlitos, Ibagaza y compañía lo hizo todo perfecto para golear 1-5 al Real Madrid en el Bernabéu… 😱❤#TBT #LaLigaHistory pic.twitter.com/qm3Dc9eCNG
— LaLiga (@LaLiga) March 22, 2018
A nadu je donijela Majorka na pogon supersoničnog Kamerunca – Real Madrid je na poluvremenu vodio sa 1:0 golom Ronalda u 10. minutu, činilo se da će to biti još jedna normalna razmažena noć na “Bernabeu”. Međutim, bio je to košmar za “galaktikose” Ronalda, Figa, Zidana… i trenerskog velikana kakav je Visent Del Boske.
Valter Pandijani je u 47. vratio stvari na početak na (polu)asistenciju Etoa, Albert Rijera je preokrenuo samo pet minuta kasnije nakon što ga je upravo Kamerunac lansirao u situaciju jedan na jedan, a onda je i sami Eto u 62. ponizio odbranu Reala za 3:1.
Četvrti gol za Andalužane je bio autogol Roberta Karlosa u 68, a konačan rezultat je postavio Karlitos u 90. minutu. Između te dvije egzekucije iskusni trenerski vuk Mancano je odlučio da zamijeni 22-godišnjeg Etoa, kome je kompletan “Santjago Bernabeu” aplaudirao svjestan da je izgubio svoje dijete, kome nije pružena prava šansa u prvom timu.
Prošle su i ovacije, prošao je i posljednji sudijski zvižduk, a navijači “kraljevskog kluba” su imali poruku za “galaktikose” i svog trenera – zvižduci su posramili Zidana, Figa, Ronalda, Karlosa… a mahanje bijelim maramicama je bila jasna poruka za Del Boskea.
Međutim, Real je te sezone osvojio titulu sa samo dva boda više od Sosijedada, dok je Majorka završila na odličnom devetom mjestu na tabeli. Trijumf “simpatičnih i malih” Andalužana nije bio dovoljan da isto tako “simpatični i mali” Sosijedad kruniše savršenu sezonu.
Vremeplov Lob sporta vas vraća i na sastave pomenutog meča – za Rel Madrid su igrali Kasiljas, Salgado, Makelele, Jero, Mekmanaman, Ronaldo, Figo, Zidan, Elgera, Guti, Morijentes, Sorali i Portiljo, dok su za Majorku igrali Leo Franko, Rijera, Eto, Ibagaza, Kortes, Pandijani, Poli, Novo, Ninjo, Markos, Luzenhof, Kampano, Karlitos i Bjađini.
