Kada bi pričali o fudbalskim događajima išli bi u nedogled, a litre i litre piva nam ne bi pomoglo da “ugasimo” priču.
Jedan događaj, konkretno vezan za ovaj dan – 25. maj ostaće urezan svima u sećanju svima, ali baš svima kojima makar površno znaju šta je fudbal. Neki će se sa suzama radosnicama sjećati, drugi će plakati od tuge. A postoje oni treći u koje spadam i ja, nekako dječije i nostalgično – najljepše.
Istanbul, finale Lige šampiona i duel dva fudbalska velikana, Milana i Liverpula. Nije trebao preveliki motiv ni jednima ni drugima, “ušati pehar” je sasvim dovoljan.
Nisu se baš prošetali do finala ni jedni ni drugi, a Liverpulu je prolazak dalje donio sada već legendarni Stiven Džerard golom iz poluvoleja protiv Olimpijakosa uz čuveni vrisak komentatora, “Oh, you beauty!! What a hit son! What a hit!“
Ako nastavimo u ovom ritmu, trebao bi nam roman da bi stigli do završnog čina, tako da ćemo se uz pomoć vremeplova preseliti na “Ataturk” stadionu.
Bilo je to prvo finale ikad odigrano u Turskoj. Kako to obično biva pasionirani su ljubitelji fudbala Turci, i na to dodajte Engleze i Italijane – pun pogodak.
Ratnički je djelovao Liveprul sa mladim Alonsom, Džerardom, Hipijom i Džo Arne Riseom, pucala je od samopouzdanja ekipa Rafale Beniteza iako su preko puta imali “ubice” sa loptom, u liku Andreja Ševčenka, Hernana Krespa, Rikarda Kake i Andree Pirla. O defanzivi ne treba ni govoriti, da se ne bi uplašili.
Meč je počeo kao iz snova za tim iz grada mode. “Mekan” centaršut Pirla, na koji nalijeće Paolo Maldini i šalje navijače u ekstazu. Namirisali su krv i krenuli još jače, sa jedne strane popularni Ševa, sa druge Krespo, i Pirlo koji ih hrani loptama.
Upravo to dovelo je do blic-kriga Hernana Krespa. U 39. i 44. minutu doveo je Italijane u poziciju da pred kraj prvog poluvremena sa obije ruke prigrle pehar namijenjen pobjedniku.
Niko nije mogao ubijediti navijače a i kompletnu milansku eskadrilu, da će u narednih sat vremena preživljavati agoniju.
Drugo poluvrijeme, druga slika. Nikad nećemo saznati šta je napravio od svojih igrača na poluvremenu Benitez, ali se u fudbalskim okvirima ono što su, kada i protiv koga uradili igrači Liverpula kosi sa nerealnim.
“Stivi Dži” je odlučio da bude iks faktor svoje ekipe, pa je tako ublažio prednost Milana trzajem u 54. minutu, dva minuta kasnije Vladimir Šmicer pogađa za 2:2. Tada se već uvukla nervoza u posadu iz Milanela, a “redsi” su vidjeli da mogu.
Gol Ćavija Alonsa za izjednačenje će se prepričavati. Odbranio je Dida penal, ali je Španac bio dovoljno skoncentirsan da naleti na loptu i postigne gol za 3:3.
Imao je Milan šansu da stigne do četvrtog gola preko Ševčenka, ali Dudek je jednostavno začarao gol u drugom dijelu.
Fudbal ne bi bio fudbal kada ovakve utakmica ne bi rešavala penal lutrija, kao šlag na torti. Liverpul je imao momentum i znali su to i igrači.
Seržinjo je promašio prvi penal za Milan a Liverpul stekao prednost preko Ditmara Hamana. Ples po liniji Dudeka začarao je i Pirla pa je i njegov udarac odbranjen. Sa druge strane tada fudbaler sada poznati di džej Đibril Sise pogađa.
Tomason napokon pogađa za Milan, a promašuje Rise, odnosno brani Dida a zatim poađa Kaka. Tračak nade.
Kao i u regularnom dijelu, Šmicer je pogodio i sada je sve stalo na Ukrajincu. Ševa protiv Dudeka, opet ples po gol liniji i odbrana. Odbrana za Liverpul, fudbalsku istoriju, trofej i navijače.
“Milan je bio bolji od nas, ko god misli suprotno treba da posjeti doktora‚. Ipak oni su imali pojedinačno bolje igrače a mi smo djelovali kao tim “. Ditar Haman
“U svlačionici nam je rečeno da postignemo gol što brže, da zaboravimo na prvo poluvrijeme, mi nismo postigli jedan već tri u desetak minuta.” Luis Garsija
“Karager mi je rekao da moram da prenesem pritisak na igrače Milana, kod prvog penala malo sam se šetao lijevo desno, kod drugog sam se već oslobodio, izgleda da ih je to zbunilo i bilo ključno“, prisjećao se Dudek plesa po liniji.
Osvetio se dvije godine kasnije Milan istom rivalu, ali sigurno da će ovaj datum ostati duboko urezan u zidine Milanela.
U današnjem svijetu marketinga, reklama, preplaćenih “zvijezda, fudbal nas rijetko podsjeti zašto je najljepša igra na svijetu. Srećom, postoje ovakvi datumi gdje, opet kažem, vremeplovom možemo barem na kratko da se vratimo na ono što je srž travnatog terena i “bubamare”.
