Makedonski fudbalski nacionalni sastav ostao je bez jedan od veLikana. Nakon 98 odigranih utakmica u dresu sa nacionalnim grbom, oprostio se za legendarni Aleksandar Trajkovski.
Sada već 33-godišnji napadač usred reprezentativne pauze i odmah poslije baraž utakmice sa Danskom donio je odluku da više ne nastupa za državni tim.
Nije došao do one magične brojke od 100 odigranih utakmica za reprezentaciju. Nije ušao na utakmicu u Kopenhagenu, i tu je bio kraj reprezentativne kariere jednog od naših najbolij napadača svih vremena.
Priča o Aleksandru Trajkovskom za nas koji znamo sve o njemu počinje još davne 2009. godine. Tada je mladi Trajkovski bio talenat skopske Cementarnice, klub koji u sebi sadrži sve najbolje iz tog kraja grada. Sve dječake koje sanjaju fudbalsku karijeru.
Pričalo se već tada o njegovom talentu, i svi smo bili veoma ponosni kada se iznenada Trajkovski pojavio i u dresu velikog Čelzija, i kada je osvoijo jedan turnir omladinskih kategorija sa londonskim velikanom. Ali standardna papirologija i engleska pravila nisu dozvolila da Trajkovski pređe tada u London.
Ipak, nije se dugo zadrzao kući, nego je otisao u Inter Zaprešić. Usledio je prvo njegov veliki transfer. Belgijski Zulte Varegem u kome je bio četiri godine, jednu odradio na pozajmici u Mehelenu. Veliki iskorak i vrhunac njegove karijere je Palermo i stotinjak odigranih utakmica tamo, da bi zatim otišao u Majorku. Loša minutaža pozajmica u Danskoj, pa zatim silazna putanja. Saudijska Al Fajha, Hajduk Split i konacno zagrebačka Lokomotiva.
Po mom skromnom mišljenju Aleksandar Trajkovski je imao kvalitet za puno više, ali i ovo što je uradio u karijeri kad je Makedonija u pitanju je ekstra.
LEGENDARNA NOĆ U PALERMU
Što se tiče njegove reprezentativne karijere, Trajkovski je dao puno u državnom dresu. Počevši od omladinskih kategorija, pa sve do ovog baraža u Danskoj. Petnaestak godina provedenih u omiljenom dresu nije šala.
Ali, što god da je uradio u klupskom ili državnom dresu, Aleksandar Trajkovski biće najviše upamćen po golu Italijanima u Palermu. Ta legendarna noć za naš fudbal i baraž za Mundijal u Kataru prije četiri godine. Italijani (kao u Zenici prije neki dan) arogantni da će nas dobiti lako, ostali kući jer im je Trajkovski dao gol u sudačkoj nadoknadi.
Mi smo bili u ekstazi, Makedonija je otišla u samo finale, ali nije mogla sa Kristijanom Ronaldom i Portugalom u Lisabonu.
Trajkovski je bio i ostaće legendaran zbog tog gola, ali i zbog mnogo više od toga. Ace iz Dračeva je naša ikona, naš fudbalski zaštitni znak. Ma one makaze protiv Saudijske Arabije prije neki mjesec – to ne može svako. To može samo čovjek koji ima fudbal u duši. I koji uživa u njemu.
“Danas stojim pred svima vama punim srcem emocija. Od prvog dana kada sam obukao dres Makedonije, znao sam da to nije samo obaveza, nego i čast, ponos i velika odgovornost koja se teško može opisati riječima. Da predstavljaš svoj narod, svoju zemju, svoju familiju… To može samo da se osjeti ne i da se objasni. Svaki reprezentativni poziv za mene je bio kao onaj prvi.
Pamtim sve, ostaćete svi u mome srcu zauvijek. Bilo je i teških trenutaka, poraza, ali i pobjeda koji su nas naučile što je prava radost. Ovo nije laka odluka. Odlazak boli, zato što reprezentacija nije samo tim, nego je to familija. Hvala svima što ste sve ove godine davali podršku, ljubav i povjerenje. Hvala što ste učinili da živim svoj san“, napisao je Trajkovski.
