Poznati su učesnici finala ABA lige i prvi put posle 10 godina u njemu neće biti Crvena zvezda. Crveno-beli su posle velike drame poraženi u Podgorici od Budućnosti u trećoj, odlučujućoj utakmici polufinalne serije.
Velika pobeda za Budućnost, koju je zaslužila prevashodno znatno ozbiljnijem pristupu ABA ligi od njenog, još uvek aktuelnog šampiona. Od samog početka sezone Crvena zvezda je jasno pokazivala da, uprkos rečima trenera Janisa Sferopulosa, ABA liga ne da nije bila prioritet, već daleko sekundarnije takmičenje u odnosu na Evroligu. Sa druge strane Budućnost je držala visok nivo tokom čitave sezone, zasluženo došla do prednosti domaćeg terena kako u polufinalu protiv jednog večitog rivala, tako i u finalu protiv drugog – Partizana.
Pre plej-ofa Budućnost je u četiri utakmice protiv večitih zabeležila tri pobede, od čega obe u beogradskim okršajima protiv Zvezde i Partizana. U polufinalu je odbranila prednost domaćeg terena i spektakularnim košem uz zvuk sirene Mekinlija Rajta izborila plasman u veliko finale.
Kako igraju izabranici Andreja Žakelja ne bi bilo ludo reći da su čak i blagi favoriti protiv Partizana Željka Obradovića.
Ali ove sjajne polufinalne serije, koje su obe otišle u tri utakmice, ipak su odigrane u senci sastanka koji je značajno odredio budućnost Evrolige. Na njemu je određeno ko će igrati u elitnom takmičenju, ne samo naredne sezone, već u naredne tri sezone. Čak tri ABA ligaša dobilo je trogodišnju licencu i to tri koja su bili akteri polufinalnih serija. Među ta tri nema ekipe koja je ostvarila najbolji učinak u ligaškom delu i koja je obezbedila plasman u finale – Budućnost.
Evroliga je dala licence Crvenoj zvezdi i Partizanu, koji su i prethodne tri sezone igrali zajedno Evroligu, ali i Dubaiju, ekipi koja je tek ove sezone prvi put zaigrala u ABA ligi, a do sada nije igrala u Evroliginim takmičenjima. Jasno je, ono što se i odavno znalo kada je Evroliga u pitanju, da se nije vodilo računa o takmičarskim rezultatima već o tome ko može da bude isplativ Evroligi. Pošto su Emirati dobili organizaciju Fajnal Fora samo je bilo pitanje vremena kada će i tim odatle da zaigra u Evroligi.
Dubai je spremnost da to bude u bliskoj budućnosti najavio ovosezonskim učešćem u ABA ligi.
Savršeno je jasno šta Dubai donosi Evroligi – novac. I to čak i nije toliko sporno, ipak ga imaju u velikim količinama. A šta donose beogradski večiti rivali? Ono prvo što pada napamet jeste puna Arena u svakom kolu. Partizan i Crvena zvezda već dve godine su dva najgledanija tima i kao takvi svakako su atraktivni Evroligi. Pride, obavezali su se da će da plate za trogodišnje učešće po pet miliona evra, a kako nisu vlasnici Evrolige neće imati prava na komercijalne prihode.
Ono što se ne postavlja kao zvaničan uslov, ali se podrazumeva, jeste da oba tima moraju imati konkurentne budžete, a to znači kao i do sada 20+ miliona evra po sezoni.
Dakle, dva kluba koja su voljna da izdvoje 22, 23 miliona evra po sezoni a da ne očekuju ništa zauzvrat stvarno su privlačni kandidati. Teško ćete u Evropi, pa i u znatno bogatijim zemljama, naći klubove koji su toliko darežljivi.
Zašto su Crvena zvezda i Partizan toliko darežljivi?
Odgovor nije nikakva misterija, zato što novac nije njihov, a ni odluka da li bi da učestvuju u Evroligi, mada sigurno ne bi odbili i da se pitaju, nije njihova. Onaj koji im kroji politiku, taj im i obezbeđuje novac, a to je Aleksandar Vučić.
Uzdrmanom predsedniku Srbije jedan od stubova dugovečne apsolutistične vladavine su “igre” iz one čuvene gde se pominje i hleb. A kada su igre u pitanju u Srbiji su najvažniji Zvezda i Partizan. Zato se neće žaliti para da navijači, koji su takođe i glasači, budu pre u Areni nego na ulici. A biće u Areni ako timovi za koje se navija budu konkurentni onim najboljim u Evropi. A biće konkurentni ako budu imali takve budžete.
I sve dok je Vučić na vlasti košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan mogu da računaju na velike budžete, koji se obezbeđuju od narodnih para.
Ispada da uspeh Evrolige, koja trpi sve jači pritisak NBA i FIBA oko organizacije novog evropskog klupskog takmičenja, umnogome zavisi od ostanka na vlasti Vučića u Srbiji. Jer nema boljeg partnera u Evropi za Evroligu od Vučića. Ne pita šta košta da dva beogradska kluba učestvuju u ovom takmičenju, a ništa ne traži zauzvrat.
Gledajući isključivo komercijalne interese, takvog “partnera” treba držati kao malo vode na dlanu.
Ostaje samo pitanje gde se tu uklapa direktor takmičenja Dejan Bodiroga, inače deklarisani protivnik režima koji oličava Aleksandar Vučić.
