Počele su evropske kvalifikacije ili u narodu poznatije kao sezona kupanja.
Od srpskih klubova prvi na evropsku scenu izašao je Partizan u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Crno-beli nisu uspeli da prođu kiparski AEK, ali bilo je pozitivnih momenata u ovom dvomeču.
Ono što je najpozitivnije jeste da je Partizan u oba susreta protiv Kiprana izveo tim sastavljen mahom od igrača mlađih od 21 godine. Crno-beli su se suprotstavili svojom decom i umalo na kraju i da prođu. Ispali su tek posle lošijeg izvođenja penala, iako su bili u rezultatskom zaostatku i posle prvog meča i u produžetku revanša. Oba puta Partizan se ratio, i na kraju slobodno se može reći junački ispao.
Ostalo je klubu iz Humske da se okuša u kvalifikacijama za Ligu Konferencije. Neće biti lako, jer ima tri prepreke na tom putu, bez prava na grešku. Ali očigledno prioritet u ovom trenutku nije rezultat, bar ne u Evropi, o čemu očigledno govori i aktivnost u prelaznom roku, s obzirom da je samo za Andreja Kostića plaćeno obeštećenje od 900 hiljada evra iz Budućnosti.
Mnogo više aktivnosti ima na drugoj strani, u sekciji prodaje, pa tako može da se zaključi da je plan da se ekipa podmladi i promoviše što više mladića iz omladinske škole.
To je u evropskom fudbalu potpuno legitiman pravac, takozvani “moneyball” u kojem je glavno što jeftinije kupovati i što skuplje prodavati. I s obzirom na situaciju u kojoj se klub nalazi, ophrvan finansijskim problemima i izostankom trofeja, može se reći da je ovo možda i najprirodniji put. Međutim, uspeh ovog puta meriće se na kraju po rezultatima. A rezultati koji bi opravdali ovakav zaokret jesu osetno popunjavanje kase i oporavak finansijskog stanja iz kojeg bi usledila jača konkurentnost i vraćanje primata na domaćem tlu.
Da bi se oni ostvarili ipak je potrebno da prođe vreme. Jer lakše je upropastiti dobru poziciju nego popraviti lošu. A Partizanova pozicija jako je loša. I iz ove perspektive ne vidi se brzo poboljšanje. Crvena zvezda u ovom trenutku je znatno ispred, gledajući i organizaciono i finansijski, a sve se to reflektuje i na snagu tima. Šta više, deluje da će i ove sezone Partizan gledati u leđa večitom rivalu, i možda ne samo njemu, a velike su šanse da kompenzacije neće biti ni na međunarodnom frontu.
To svakako nije stanje koje prija Grobarima. Doduše, navijači za ovo stanje uglavnom krive druge, u prvom redu režim koji optužuje da favorizuje najvećeg rivala. To je bio idealan izgovor prošloj upravi da se prikrije javašluk koji je i doveo klub do ovih niskih grana. Ali jasno je i sadašnjim rukovodiocima da taj sentiment neće potpuno skrenuti pažnju Grobara sa rada ove uprave. Jer ako “ne može da se osvoji titula u ovim uslovima” onda može da se nešto uradi u Evropi gde valjda ovaj režim nema prste.
UEFA takmičenja su poligon na kojem se razotkrije istina, a ona je trenutno poražavajuća po crno-bele.
Navijači su u revanšu pokazali da (za sada) poštuju nameru rukovodstva i ovaj pravac. Ali zna se koliko je to strpljenje varljivo. Jednostavno, navijači su takvi da žele da njihov Partizan odmah pobeđuje. A ako ne danas, onda da to bude sutra. Jer ko će da čeka prekosutra, novu sezonu, pet godina… A upravi je u ovom pravcu potreban kontinuitet koji zahteva čelično strpljenje i dosta vremena. Neminovno će u jednom trenutku doći do kolizije sa navijačima i veoma je važno u tom slučaju da uprava bude svesna u šta se upustila i da svi budu jedinstveni u sprovođenju jednog radikalnog, ali verovatno jedinog mogućeg plana koji bi mogao da obezbedi u budućnosti kakav, takav uspeh.
Zbog toga uprava mora da nastavi u ovom pravcu. Mora da podrži sve koji ga sprovode, od golobradih mladića koji sada na utakmicama protiv kiparskih timova prave i neke kardinalne greške, do trenera koji još nema toliko jako ime što ga čini lakom metom za odstrel. I ne sme nikako da sklizne u ono u šta skliznu gotovo svi sportski rukovodioci i ne samo sportski u Srbiji.
U jeftin populizam.
