Crvena zvezda je doživela poraz u trećem kolu Lige Evrope u gostima od Brage 2:0. To je drugi poraz šampiona Srbije u takmičenju.
Ipak, više od samog poraza svakog iskrenog navijača Crvene zvezde zabolio je kompletan utisak koji je tim ostavio na terenu. Ništa borba, ništa prkos, ništa hrabrost, ništa defanzivna odgovornost, sve kvaliteti koji su se vezivali za krvnu sliku tima koju je ubrizgao upravo sadašnji trener Vladan Milojević još ljeta 2017.
Nije ta Zvezda bila ni najbolja, ni najljepša, ni najspektakularnija od Barija, ali je napravila najbolje rezultate i od tima koji je služio za sprdnju navijačima Partizana postala lokomotiva srpskog klupskog fudbala u Evropi. U jednom trenutku čak do 11. mjesta na UEFA listi.
Munjevit pad sa tog 11. mjesta usledio je u posljednje dve godine. Dominantno se krivica svaljivala na ostale timove, pa i Partizan, koji je zaista bilježio rezultate ispod standarda, a to je makar evropska jesen. Ispostavilo se da su ti rezultati postali idealna pokravilaca za ono što se dešavalo i dešava ispod radara, Zvezda više nije na nivou iz 2021/22.
U toj sezoni Zvezda je prezimila u Evropi i to kao prvi iz grupe, ispred upravo Brage. Ispostaviće se da je to posljednje prezimljavanje u Evropi. Činjenica da u naredne tri sezone crveno-bijeli nisu prezimili u Evropi pokrivala se time da je klub učestvovao u Ligi šampiona gdje je konkurencija paklena. Maltene se prizivalo učešće u Ligi Evrope kako bi tim iz Ljutice Bogdana bio konkurentniji.
U realnosti Zvezda je ipak pala i to je neprijatna istina koja se uspješno prikriva time što zahvaljujući podignutom rejtingu, ali i osnivanjem trećeg UEFA takmičenja Lige Konferencije, evropska jesen se ne dovodi u pitanje (JOŠ), a samim tim ni standardan priliv finanansija i sveukupna stabilnost. Da je pala pokazuju i rezultati. Zvezda je u sezoni 2022/23. ispala iz plej-ofa Lige šampiona od Makabi Haife, a u Ligi Evrope zauzela poslednje mjesto pored Monaka, Ferencvaroša i Trabzona, pa nije prezimila ni u Ligi Konferencije.
Sezonu kasnije ekipa je, zahvaljujući pomenutom 11. mestu na UEFA listi, direktno bez kvalifikacija ušla u Ligu šampiona. Znalo se da će biti iza Mančester sitija i Lajpciga, ali duel za evropsko proljeće u Ligi Evrope imala je protiv Jang Bojsa. Nije uspjela i ispala je od tima koji je izbacila koju godinu ranije u plej-ofu za Ligu šampiona. I to kada je bio jači.
Prošle sezone Zvezda je izbacila u plej-ofu Bode Glimt, ali u Ligi šampiona nije obezbedila bar 24. mesto i nokaut fazu. Žreb jeste bio težak, ni tih šest bodova, od čega tri protiv Jang Bojsa u gostima, nisu uopšte loš učinak. Ali ako se gleda standard postavljen u periodu 2017 – 2022. utisak je da Zvezda ne bi onako olako dopustila Benfiki da povede 2:0 na Rajku i u 90 odsto slučajeva uzela bi makar bod.
Protiv onako nestabilnog Milana, kojeg je i Dinamo pobijedio, i koji je na San Siru bio čak i na konopcima, taj tim bi uzeo najmanje bod. Protiv PSV u Beogradu ne bi primio tri gola za poluvreme i verovatno bi našao način da uzme bod. Uz malo sreće jedan od ta tri remija mogao bi da se pretvori u pobjedu i onda bi Zvezda i pored teškog žreba prošla u 24.
To bi mogao da uradi tim sa nožem u zubima, a to ovaj tim nije. A nije više ni klub, koji je počeo da se oslanja na inerciju. Sigurna evropska jesen, poslovni model po kojem se mladi prodaju momentalno, lijepo su popunili kasu da se stabilnost ne dovodi u pitanje, za razliku od pre 10 godina, a mogu se davati višemilionska obeštećenja (za neke igrače čak i po četiri, pet miliona).
I taj poslovni rast jeste za pohvalu, ali ne po cenu gubljenja identiteta.
Crvena zvezda je odrođena od naroda. Politički aspekt te odrođenosti dobrano smo analizirali, ali on nije jedini. Odrodila se od naroda koji je dolazio na utakmice jer je želio da gleda pobjede, poraze, čuda, tragedije svog narodnog kluba.
Zvezda to više nije. Dobrim delom zbog prevelikog broja stranaca, što je dovelo do toga da se izgubi taj identitet, taj čuveni nož u zubima. I oseća se gubitak podrške, a klub ne može dugoročno bez nje.
Jasno je da je potreban reset. Mora da se malo prikoči sa ovim poslovnim modelom. To ne znači da se više ne dovode stranci, ali da se napravi balans. Da neki klinac ne bude velika stvar samo u medijima već da mu se da vreme da istinski postane velika stvar. Da ga navijači prihvate kao svog lidera i da ga ovacijama isprate u neki Real, Milan, Liverpul…
Neko dijete mora da se i proda, ali ne mora svako. Pa neka se nekad i pregrize, ne napravi budžet za Ligu Evrope, dobra je i Liga konferencije, ali sa tri-četiri klinca u postavi od prvog minuta. I da se zna da je on starter. Ne da bi mu se digla cijena, već da bi sjutra mogao da postane lider tima.
Jer Zvezda uspjehe ne može da pravi ponašajući se kao Real Madrid i Mančester siti. Oni mogu da kupe koga hoće, Zvezda ne može. Potrebno je da neguje nešto svoje autentično, a to je taj nož u zubima. A za to je potrebno nekada i propustiti neku bogatu ponudu, ponekad i doživeti ispadanje u Ligu konferencije.
Pa nekada možda i izgubiti titulu, je l’ to toliko strašno?
