Obeleženo je godinu dana jedne od najvećih tragedija koje su zadesile Srbiju u poslednjih bar 20 godina – pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu koji je ubio 16 ljudi.
Taj događaj, kao i sve što je sledilo promenilo je Srbiju kao ništa pre. Pa samim tim i srpski sport.
Studenti su pokrenuli opštenarodnu pobunu jer interesna grupa koja je okupirala državu nije bila u stanju da odgovorne za ovaj, najblaže rečeno, javašluk izvede pred lice pravde. Jer nije normalno da niko ne bude odgovoran za ovakvu tragediju, koja je po svim nezavisnim istragama direktna posledica korupcije.
Od tada traju neprestano protesti protiv režima Aleksandra Vučića, a posledice je osetio i srpsko sport. Sami sportisti su se podelili. Velika većina među kojima su najistaknutiji Novak Ðoković, Dejan Bodiroga, Ivana Španović, Željko Obradović, Vladimir Grbić, Bogdan Bogdanović, Dušan Mandić, Vladimir Štimac, Nikola Kalinić, Dejan Davidovac, Danilo Anđušić, Nemanja Nedović, Vanja Marinković, Branko Lazić…
Neki od njih poput Nedovića i dugogodišnjeg kapitena Lazića, ovakav stav platili su raskidima ugovora, a neki poput Nemanje Radonjića privremenom merom, izostavljanjem iz protokola. Na drugoj strani našli su se između ostalih Željko Rebrača, Dejan Tomašević, a nekako se najviše istakao Dragan Stojković.
Te podele su itekako uticale na dinamiku sporta u Srbiji. Od atmosfere na tribinama koja je počela da se pretvara u ratove običnih nepotkupljenih navijača protiv ubaćenih plaćenih ćacija koji su tu sa zadatkom da disciplinuju navijače. Inače, ova pretorijanska garda SNS bila je veoma angažovana od Evrobasketa u Rigi, preko utakmice fudbalske reprezentacije protiv Engleske do utakmica KK Partizan, gde se tradicionalno skandira protiv glavnog remetilačkog faktora u društvu Aleksandra Vučića.
Ta atmosfera u društvu uticala je na to da oni sa ozbiljnim funkcijama poput ministra sporta ili selektora fudbalske reprezentacije nisu bili u stanju ni da obavljaju svoj posao u strahu da se ne zamere onome koji ih je na to mesto postavio. Zadržimo se samo na ovoj dvojci. Ministar Zoran Gajić bio je nem na pokušaj ubistva dece koja treniraju veslanje od strane sina jednog naprednjačkog glavonje. Piksi je ostao nem na apsurdnu odluku FSS da odlučujuću utakmicu protiv Albanije prebaci u Leskovac i da se ne puste karte u slobodnu prodaju da ne bi prisustvovali navijači koji će skandirati Vučiću.
Rezultat svi znamo.
Sportsko novinarstvo probilo je dno. Neke redakcije bliske režimu sebi su dale za pravo da ne prenesu rezultat Novaka Ðokovića na jednom turniru, pošto je podržao studente. Iste te redakcije nisu prenosile konferencije za štampu Željka Obradovića kada bi se govorilo o studentskim protestima. Arena sport postala je monopolista sportskog TV sadržaja posle desanta države na Sport klub. Tako da se Novak Ðoković sada može gledati samo na kanalu koji se dodatno naplaćuje.
Rezultat ovakve situacije i pokušaja potpunog zauzdavanja sporta od strane SNS videli smo u ovoj kalendarskoj godini, a to je da se prvi put od raspada velike države dogodilo da nijedna reprezentacija nije osvojila medalju na velikom takmičenju.
