Crvena zvezda ni drugu sezonu zaredom neće igrati Ligu šampiona. U trećem kolu kvalifikacija ispala je od Hapoela Ber Ševe, a ceh je platio trener Dejan Stanković.
U međuvremenu došao je na mesto trenera Španac Albert Rijera, a Zvezdu očekuje dvomeč u plej-ofu Lige Evrope protiv češke Viktorije Plzenj.
Inače Crvena zvezda već ima obezbeđenu evropsku jesen, u najgorem slučaju u Ligi konferencije tako da je naizgled pomalo čudno što se desio pravi mali zemljotres u Ljutice Bogdana 1a. To je 10. vezana sezona u kojoj je Zvezda obezbedila grupnu fazu nekog UEFA takmićenja.
A opet, cunami. Dejan Stanković je momentalno napustio stadion, Uprava izašla na vanrednu konferenciju za štampu. A na kraju su i Delije morale da se oglase saopštenjem. Zvezdan Terzić je obećao izbore na kraju godine i doveden je novi trener, tako da je požar privremeno ugašen. A ova Uprava ne mora da brine o podršci, bar kada su Delije u pitanju.
“Evo šta se dešava kada, po svaku cenu, iz ko zna kojih sve nefudbalskih razloga, želiš da uniziš nešto što nije tako lako uniziti. Zvezdin niz od 10 godina igranja grupnih faza Lige Evrope i Lige šampiona… Sigurno da među onima koji zvižde ima dobronamernih ljudi, ali sigurni smo da će posle svega pobrojanog, kad se malo strasti smire, uvideti grešku i da je neće više ponavljati. Ta obest i nahuškane tribine iz nesportskih razloga su nas koštale potopa kluba od 2004. do 2017. godine.
Bez obzira na to što u tom periodu dve godine za redom igramo Evropu i osvajamo titule, nakon tih 13 godina mi tek tad, i to od prvog pretkola (što je do tada nešto što nijedan klub nije uradio), krećemo da se budimo i stajemo na noge!Bahatost Istoka i Zapada, ali i dobrog dela Severa, koji su bili ‘odlična’ podloga i ‘najbolji’ materijal za sprovođenje promena pod plaštom ‘Zvezdinog boljeg sutra’, mnogo nas je koštala tada, i zato sada podsećamo sve da su Delije tada rekle: ‘Sad i nikad više’!” – glasilo je saopštenje Delija.
Sa jedne strane tu je stav Delija da, gledajući period od 2004- do 2017. da je sve ovo zaista zlatno doba. Sa druge strane tu je stav zvezdaške javnosti, novinara, zvezdaša, koji nisu Delije, ponekih bivših igrača i trenera, da je doživljen debakl ispadanjem od Hapoela. Šta je tu istina? Da li zvezdaši treba isključivo da budu zadovoljni, kao što sugerišu Delije? Ili treba da budu eksremno nezadovoljni? Objektivno gledajući, nijedan nije tačan odgovor.
Reći da je debakl ispadanje od izraelskog šampiona, jeste potcenjivanje izraelskog fudbala u odnosu na srpski. U prethodne četiri sezone tri tima su osvajala titulu u Izraelu. U tom periodu jedan je igrao grupnu fazu Lige šampiona i čak pobedio Juventus. Jedan je bio standardni učesnik Lige Evrope, a treći Hapoel Ber Ševa, ima u džepu Ligu Evrope. Dakle, izraelski fudbal nije amaterski fudbal. Nije fudbal nivoa San Marina, Andore, pa i po rezultatima u ovom veku Crne Gore. Čak je liga Izraela mnogo ozbiljnija od Srbije. I to je realnost.
Čak i to što je Hapoel uslovno rečeno jeftiniji tim od Crvene zvezde, ispadanje od njega ne bi trebalo predstavljati kao debakl. Na kraju krajeva, to je fudbal. Negde dobiješ, a Zvezda je mnogo više dobijala izbacivanjem bolje rangiranih timova poput Salcburga, Krasnodara, Sparte iz Praga, Kopenhagena, Jang Bojsa.
Naravno, bilo je ispadanja od Omonije, Šerifa, Makabija Haife, Pafosa. Prva tri direktno idu na dušu Dejanu Stankoviću, kao i ovaj Hapoel. Stoga, inicijalni potez da Stanković ode i označi se kao glavni krivac, nije bez rezona. Još jednom se pokazalo da on ipak nije trener za velika dela, da ekipa kada je on priprema, u veliku utakmicu ulazi prenervozno i jasno je da i on sam dosta kumuje tome.
Sve ovo bi moglo da ide uz dlaku sa saopštenjem Delija, ali… Tog Dejana Stankovića dovela je ova Uprava, predvođena Zvezdanom Terzićem. I to pošto je već znala za njegove nedostatke iz prvog mandata. Znači, prosto se igralo na sreću, da možda iste greške neće ponoviti. Ono što mnogo više ide na dušu upravi jeste igrački kadar. Zvezdan Terzić kaže da su to isti oni igrači koji su pobedili u Lilu. Da, ali su takođe isti oni koji su izgubili prednost u Beogradu i na kraju eliminisani. I tada se videlo, kada je Zvezda morala da postigne gol, da niti ima ko da ga kreira, niti ko da ga da.
Gledajući samo rezultate, prošla evro sezona nije bila rđava, ali nije bila ni iskorak u odnosu na neke ranije sezone. Međutim, igrački Zvezda u mnogo mečeva nije delovala kao tim koji može da napravi nešto veliko. I to se nekako poklapa sa činjenicom da dugogodišnji glavni kreativci Aleksandar Katai i Mirko Ivanić više nisu na svom najboljem nivou, a zamena nema. I to se vidi na terenu.
Crvena zvezda još neko vreme, može i sa ovakvim nivoom igre, pravljenja igračkog kadra, poslovanja, da osvaja domaće trofeje. Jer konkurencija je praktično preslaba. Ali velika je istina da se Zvezda nije makla dalje od sezone 2021/22. kada je, zanimljivo pod Dejanom Stankovićem, osvojila grupu Lige Evrope (prethodno ispala od Šerifa u Ligi šampiona) i došla među 16 najboljih. Zvezda od tada nije uspela da ostvari novopostavljene ciljeve. Od kada je Tomane promašio penal u Pireju te jeseni 2018. Zvezda nije imala sličnu šansu da prezimi u Ligi šampiona. Od tog proleća 2022. Zvezda nije uspela da se primakne tome da bude među 16 u nekom evropskom takmičenju.
Neosporna je činjenica da se Crvena zvezd digla pod vođstvom Zvezdana Terzića. Neorporno je da su rezultati iz prve polovine njegovog mandata najbolji koje je Zvezda imala od raspada velike države. Ali neosporno je da već skoro pet godina nema iskoraka. Da se stagnira. A nekada, u zaista slavnim vremenima kluba, to se ne bi predstavljalo kao kapitalan uspeh.
Zato, za zvezdaše pravo pitanje jeste šta oni žele da Zvezda bude? Ako žele povratak slavnih dana, onda ne mogu nipošto biti zadovoljni ovim. Ako žele da klub bude prvi u selu i da se katkad nađe u gradu, onda je ova uprava prava stvar. Naravno, ukoliko na vlasti ostane SNS ćaci režim.
- Mišljenja iznešena u kolumnama lični su stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Lob Sport
