Apsolutno prva tema u Srbiji su blokade fakulteta organizovane od strane studenata, motivisane dešavanjima koja su usledila posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Ovo je događaj koji je zagazio u sve pore društva, pa i u sport.
Studenti su se digli i na udaru je vlast. Predsednik Srbije i zaštitno lice, alfa i omega režima Aleksandar Vučić maltene svakog dana ima neko obraćanje u kojima se pominju blokade, koje su paralisale univerzitetski život. To jesu događaji koji bi polarizovali bilo koje društvo i oko kojih, hteo ne hteo, svako ima nekakav stav.
Mnoge javne ličnosti iz svih sfera uputile su podršku studentima. Pa tako i iz sporta. Naravno, trenutno i dalje ne može da se govori o većini bar kada je javni istup u pitanju, ali ni to nije nelogično jer većina zapravo ćuti. I uvek je u ovakvim istorijskim trenucima većina ćutala, posebno onih najvećih sportista koji možda i imaju šta da izgube, koji ne bi da dele dodatno narod, jer ih vole i “naši” i “njihovi” (mada se i među njima neko poput Dejana Bodiroge izjasnio za studente).
Ali oni od kojih se nipošto ne očekuje ćutanje jesu navijači. Oni su bar uvek i bez zadrške izražavali stav. I to je sasvim normalno. Navijačka tribina na stadionu, hali, jeste idealna platforma za izražavanje stava o osetljivim pitanjima. Em se jako čuje, može poruka biti poslata širokom auditorijumu, em se parola ne individualizuje, pa nema straha koji bi mogle da imaju posebno javne ličnosti.
I Delije i Grobari nisu imali problem da šalju poruke čak i direktno nosiocima pređašnjih režima.
Grobari su, očekivano, stali u podršku studentima. Doduše ne “zvanično” putem saopštenja kako vole grupe danas da se obraćaju, tako da to i dalje nije zvaničan stav onoga što se može nazvati grupom. Ali realno, kada su Grobari u pitanju, grupa odavno nije pokretač akcija na tribinama, već su politička skandiranja i to isključivo protiv ovog režima, uglavnom spontana pojava.
Velika većina Grobara jeste svrstana protiv režima (što još nije poznato za zvaničnu grupu), čemu su najviše doprineli neuspesi sportskih sekcija Partizana u periodu ove vlasti, za koje navijači isključivo krive vlast oličenu u navijaču Crvene zvezde Aleksandru Vučiću.
Ali upadljivo je ćutanje Delija. I to ne samo ovom prilikom. Već duže vreme Delije se ne izjašnjavaju na tribini oko gorućih društvenih pitanja, iako i sami vole da kažu da su društveno odgovorna grupa. Zvaničan stav Delija je da politici i stranačkoj borbi nije mesto na tribinama i transparentima. Ćutali su i na ovu društvenu krizu izazvanu studentskim blokadama.
Međutim, malo stvari se u životu mogu potpuno kontrolisati. Posebno kada se pokušava ići protiv nekih prirodnih zakonitosti. Ako izbegavate da budete u nečemu, posebno što obuhvata veliki deo sveta oko vas, male su šanse da vas to neće udariti. I to kada najmanje očekujete.
I to se i desilo.
Na utakmici košarkaške Evrolige između Crvene zvezde i Olimpijakosa nekoliko gledalaca postavilo je transparent “ubice” jasno stavljajući do znanja da se podržavaju protesti studenata, profesora, đaka… Reakcija je bila momentalna. Transparent je odmah sklonjen, a jedan od vođa Delija sa razglasa “upozorio je” da te stvari ne smeju da se rade mimo grupe, da političkoj borbi nije mesto u dvorani i da nema ovakvih poruka dok grupa ne odabere stranu?!
Usledilo je saopštenje u kojem se ponovilo da na stadionu i hali gde je Zvezda domaćin, ne može ništa da se kači nezavisno od odobrenja grupe, da je ovaj transparent bio mučka politička provokacija i da sledeći put ako se to ponovi, neće se tako mirno skloniti. Legitimno je da Delije kao etablirana navijačka grupa, čak i na evropskom nivou, ima ovakva pravila, teži da deluje kao jedno. Jer u navijačkim grupama nema demokratije, to je takvo uređenje.
Ali ono što je zaista čudno jeste da Delije, mesec dana od razbuktavanja ovih događaja, nemaju stav?! Nije stav samo podrška studentima, stav može da bude i podrška drugoj strani. A stav može da bude artikulisano protivljenje obema stranama. Umele su Delije da istaknu kako su jednom stavili interes drugih ispred Zvezde (5. oktobar) i kako ni Zvezda ni oni nisu dobro prošli. Delije smatraju da je petooktobarski režim 2000-2012. želeo da uništi Crvenu zvezdu i Delije, kao nosioce srpskog nacionalizma. To je njihovo gledište i sa te strane bilo bi razumljivo da podržavaju sadašnju vlast, u čije vreme Zvezda ima, u najmanju ruku, ravnopravan tretman sa Partizanom i sigurno se ne spotiče kao što je to umela prethodna vlast da radi postavljanjem sumnjivih kadrova na čelna mesta sekcija, a što sadašnja vlast radi sa pojedinim sekcijama Partizana. Tako da bi i podrška Vučiću bila legitiman stav.
Ali nemanje stava potpuno je nekarakteristično za Delije. To nemanje stava utiče i na ostale zvezdaše, među kojima mnogi i dalje nisu sigurni šta da osećaju prema sadašnjem režimu. Sa jedne strane ne podržavaju politiku oko Kosova i Metohije ili litijuma, ali sa druge ne bi voleli ni da se “žuti” vrate. A ti ljudi veoma gledaju i osluškuju stav Delija. A njega nema.
Bar prema njima Delije imaju obavezu da se što pre postave prema ovom pitanju. Nemali broj pristalica nacionalističke politike u predvečerje 24. septembra 2000. glasao je za one druge kada je u avgustovskim danima sve jače na tribinama Marakane slušao “spasi Srbiju i ubij se, Slobodane.”
Nesumnjivo, Delije imaju veliki društveni uticaj. Ali sa njim ide i velika odgovornost.
