Odigran je prvi ovosezonski večiti derbi u košarkaškoj Evroligi. Pobedio je Partizan i najavio bolje dane u elitnom takmičenju.
Kao retko kada u poslednje četiri sezone, od povratka Željka Obradovića na klupu Partizana, Crvena zvezda je proglašena velikim favoritom. Em što je bolje počela sezonu u Evroligi, em što se igralo pred dominantno njenim navijačima, em što je pred ovu utakmicu Zvezda bila u seriji od osam uzastopnih pobeda protiv najvećeg rivala. Ipak, još jednom se pokazalo da sve to nema nikakav značaj kada je derbi u pitanju, da je svaka utakmica posebna priča i Partizan je zasluženo došao do pobede koja je mogla da bude i ubedljivija od krajnjih 12 razlike.
Ispostavilo se da je Partizanu, a posebno njegovom treneru atmosfera koja se stvorila pred derbi bila idealno pogonsko gorivo. Unižavanje koje je prerastalo i u potcenjivanje, ne samo kvaliteta kompletno renoviranog sastava, već i trenerskog umeća Obradoviću je pružilo dodatni motiv da besprekorno spremi utakmicu. U potpunosti je nadmudrio i nadvisio Janisa Sferopulosa i njemu je verovatno najznačajnija ova pobeda.
Ipak, sam Obradović je svestan da ovim ništa nije rešeno. Na kraju krajeva i sam je po završetku meča rekao da je sada najvažniji kontinuitet i da bez toga ova pobeda neće imati značaj. Sledi težak raspored za crno-bele i sada će na ispitu biti ono što je urađeno. Jasno je da nije lako uigrati tim sa 13 novih igrača, ali se prvi put na derbiju videlo šta bi trebalo da Partizanu bude identitet za ovu sezonu.
Čvrsta, granitna odbrana, mnogo kontakta, dominacija u skoku. Tako je Partizan dobio derbi, a takav recept savršeno odgovara ovom sastavu. Na taj način mogu da se kompenzuju promašeni šutevi, jer ova ekipa ima dosta igrača koji mogu dobro da šutiraju, ali nijedan nema kontinuitet zbog čega treba i na to računati. Za takvu košarku potrebno je da ekipa dostigne takav nivo uigranosti da zajedno dišu, a izgleda da je na dobrom putu. Možda individualno Partizan ne deluje impozantno, ali ako se sve bude odvijalo po Obradovićevom planu, ova ekipa će biti sposobna svakoga da slomi u 40 minuta. A u ovako izjednačenoj Evroligi to može da donese i neki veliki rezultat, čak i uz sadašnjih 3-8.
Sa druge strane Zvezda je u dosadašnjih 11 utakmica pokazala da može i da igra i da pobedi svakog. Nema boljeg dokaza od pobeda u gostima nad vodećim Fenerbahčeom i Monakom. Ali sada je definitivno pokazala da puca pod pritiskom i da ne zna da se nosi sa ulogom makar i blagog favorita. Ili da to bolje preformulišemo, ne ume/ne može da dobije utakmice u kojima se traži objektivna šansa, poput autsajdera (Asvel) u gostima ili u Areni protiv na papiru jače ekipe, ali pobedive (Barsa, Panatinaikos), ili protiv onih 50-50 (Žalgiris).
U prilog ovoj tezi nepogrešivo govori struktura pobeda i poraza crveno-belih. Pobeđen je Pariz u gostima, kada očekivanja još nisu formirana, pobeđena je Baskonija koja je klasična “domaćica” u Areni, u Areni je još samo pobeđena najgora ekipa lige Alba i već dva pomenuta brejka protiv Fenera i Monaka, koja niko nije očekivao. Utakmice u kojima se očekivalo da Zvezda pobedi ili makar može da pobedi, a nisu “ziceri” poput Albe i Baskonije u Areni, izgubljene su i to redom tako što je Zvezda uvek dolazila u priliku da ih dobije, ali bi onda nekom kardinalnom greškom (neprenošenjem lopte za osam sekundi, predajom lopte u ruke protivnika, puštanjem centra da prođe iza leđa, faulovi u napadu u samoj završnici…) protivniku poklonila pobedu na tacni.
Posebno bi Zvezda podbacila odmah posle velikih pobeda. Posle Fenera kada je otišla na 3-0 usledila je utakmica protiv Barselone. Sa nivoom koncentracije iz prethodnog meča Zvezda bi dobila utakmicu i išla na 4-0. Posle Monaka usledio je Asvel, ekipa koju kandidat za plej-of, što Zvezda želi da bude, mora da dobije. Loše odigrana utakmica mogla je i da se dobije, s obzirom da je Zvezda vodila tri razlike 40 sekundi pre kraja. Na kraju je primila šest poena bez da je dala koš.
To je bio prvi veliki kiks, a onda je usledio derbi. Zvezda je ušla kao veliki favorit, a na kraju najviše podbacila. Čitav ovaj fenomen nekadašnji košarkaš a sada stručni konsultant Milutin Aleksić lepo je sažeo u konstataciji – “Crvena zvezda ni u jednoj utakmici Evrolige ne može da bude favorit.”
Da je u pitanju psihološki poraz priznao je i trener Sferopulos posle utakmice, rekavši da nije ekipu dobro psihološki pripremio. Da ekipa nije u dobrom psihološkom momentu vidi se po samim igračima. Nemanja Nedović nije igrač sa početka sezone, Luka Mitrović deluje prilično uplašeno, Miloš Teodosić želi da prkosi godinama, a to za sada proizvodi kontraefekat. Deluje da se sve to poklopilo sa padom forme Nikole Kalinića, koji se jedini za sada nametnuo kao istinski lider. Srećom po crveno-bele ozbiljno se za tu ulogu nameće i Filip Petrušev, što se ne vidi samo po partijama, već i po zrelim izjavama.
Objektivan problem je izostanak Džoela Bolomboja, jednog od najznačajnijih u Zvezdinom timu. Ali to nije opravdanje za psihološku nestabilnost tima kome bi najjači aduti morali da budu ratnički mentalitet i zajedništvo. Zvezda konačno ima tim kvaliteta za bar plej-of, što je i dokazala. Potrebno je da Sferopulos ekipu našpanuje za preostale 23 utakmice. Sa te strane ovaj poraz može da bude višestruko koristan za crveno-bele. Prvo, da se spuste na zemlju, što Petrušev kaže “ne živi se od stare slave. Dugo, ovim je problem psihe postao evidentan, a prvi korak ka rešenju bilo kog problema je spoznaja.
Grk je pokazao i prošle sezone da ume da digne ekipu kada je najpotrebnije. A ovde ima dosta saveznika. Između ostalih jedan pouzdan vojnik Ognjen Dobrić samo čeka generalovo naređenje.
