Kraj jedne i početak druge godine je trenutak kada se u svakom sportu, federaciji i državi biraju najbolji, najuspešniji..
Koliko god da je godina iza nas neuspešna i loša, ipak treba izabrati ono što je najbolje, pa tako nastaju problemi kada i od onog malog treba napraviti nešto veliko.
Ministarstvo za sport u Makedoniji na svom izboru za sportistu godine odlučilo je da to bude Boban Ilioski, kik-bokser iz Skoplja i evropski šampion, dok je najbolja sportistkinja Miljana Reljić, taekvondo – učesnica Olimpijskih igara u Parizu.
Mali sportovi već godinama pobeđuju one velike, koji teško ili nikako ne mogu da se probiju do postolja, s obzirom na to da je u fudbalu, rukometu, košarci… teško postati evropski ili svetski prvak. Imali smo i takve slučajeve u Makedoniji, kada je, na primer, Goran Pandev osvojio titulu sa Interom u Ligi šampiona, pa nije bio sportista godine u sopstvenoj zemlji.
Postoji mnogo toga što nije kako treba, mnogo nerealnih kriterijuma i problema koji ne donose pravi ili odgovarajući rang. U godini iza nas, u kojoj smo imali Olimpijske igre bez ijedne medalje – očekivano je da nemamo sportsku zvezdu za koju bismo mogli reći da je najbolja u 2024. godini.
U malim zemljama to je čest primer, i zato su u prvom planu sportisti iz manjih sportova, poput taekvondoa, kik-boksa, rvanja, karatea…
Tako je, na primer, u proteklih 365 dana uspešna bila fudbalska reprezentacija, koja je imala odlične nastupe u Ligi nacija, ubedljivo prvo mesto u grupi i obezbeđene šanse da se preko tog takmičenja plasiramo na Svetsko prvenstvo. Ali, s druge strane, već treću godinu zaredom Fudbalski savez Makedonije ne bira najbolje. Prekinuta je jedna dobra tradicija, koja je pokazivala da je i fudbal imao svoje dobre momente, a proglašavanjem najboljih davala se pažnja onima koji su bili bolji od najlošijih.
Mora se imati tradicija, mora se održavati kontinuitet, kako bi se pisala istorija koju bi naredne generacije, bar kroz statistiku, videle – ko je i kada bio najbolji te godine.
Možda za manje federacije sam čin proglašenja nosi troškove, ali za Fudbalski savez to nikad nije bio problem. Ipak, rukovodstvo koje je smenjeno ostavlja FFM sa velikim propustom – tri godine pauze bez proglašavanja najboljih. Nadamo se da će nova fudbalska “vlada” ispraviti nepravdu i vratiti sjaj najboljima u fudbalu. To je praksa u svakom fudbalskom savezu i mora postojati i u Makedoniji.
Bilo je i daleko gorih godina, ali smo bar imali dostojanstvo i birali najbolje.
I nije samo fudbal problem… Najbolji se neće birati ni u košarci. I tamo je haos, pokušaji, ali neuspešni, da se promeni rukovodstvo. I šta tu krivi klubovi, košarkaši… Neko se bori za tron, a najbolji su zaboravljeni. Svako gleda sopstveni interes, a za druge nema ni vremena, ni energije, ni finansija. U rukometu takođe nema proglašavanja najboljih.
Sve ovo jasno pokazuje da, iako mali, sportovi poput taekvondoa, kik-boksa, karatea… znaju kako da iskoriste haos u velikim sportovima i federacijama.
Bar da se u novoj 2025. godini srede federacije, kako bismo imali prostor za napredak sportista.
Bez zdravih i stabilnih federacija nema rezultata, uspeha i programa.
