Posle više od osam godina zloglasni VV tandem (Milorad Vučelić – Miloš Vazura) više ne gospodari u Partizanu. To je razlog da se koliko-toliko popravi raspoloženje među Grobarima i da se najavljuju bolji dani.
Na mesto (za sada) privremenog prvog čoveka kluba došao je Rasim Ljajić, a sa njim kao najvidljivija lica u novoj upravi Predrag Mijatović, Danko Lazović i Milka Forcan. Naravno, sve kojima je crno-bela boja u srcu najviše je obradovao povratak Mijatovića u Humsku posle ravno tri decenije.
Efekat te euforije viđen je u prvoj domaćoj utakmici u okviru Prvenstva protiv Čukaričkog. Okupilo se oko 20.000 navijača uz karnevalsku atmosferu. Jasno je da sadašnje rukovodstvo (za sada) ima veliku podršku partizanovaca.
Nova uprava proklamovala je dva velika cilja u ovoj fazi rukovođenja. Finansijska konsolidacija (čitaj rezanje troškova) i revitalizacija omladinske škole. Već su se zasukali rukavi i prvi rezultati su, kao što to već biva uobičajeno, odlazak starih kadrova. Tako su među prvima smenjeni sportski direktor Ivica Iliev i njegov zamenik Ivica Kralj.
Zamene još nisu dovedene, a spekulisalo se o nekim imenima, između ostalih i Zlatku Zahoviću.
Da je nova uprava čvrsto rešena da menja pređašnji kurs pokazano je potezima i prema spoljnom svetu. Prvo se zakopala ratna sekira sa predsednikom Sportskog društva Ostojom Mijailovićem i klub se vratio u JSD ( Jugoslovensko sportsko društvo kakav je zvaničan naziv). A potom se Mijatović našao na ručku sa generalnim direktorom večitog rivala Crvene zvezde Zvezdanom Terzićem.
Sve je to naznaka da duvaju novi vetrovi Humskom. Ali da li je to tako? Sve ove stvari viđene su i od prethodnih uprava kada su dolazile na novo radno mesto. Uvek se najavljuje neka rekonstrukcija, uvek se na početku sastaje sa čelnim ljudima večitog rivala i obećava otopljavanje odnosa (vrlo retko ono i potraje) i to se već može svesti pod protokolarne korake.
Realno je na takmičarskom planu očekivati određen iskorak i napredak, posebno u odnosu na poslednje tri godine VV vladavine, koje su bile više nego katastrofalne. Čak su i Vučelić i Vazura u prvih nekoliko godina imali solidne rezultate. Osvojena je dupla kruna, dva puta se prezimilo u Evropi. Ali da li dolazak ove uprave obećava dolazak pravih promena, koje priželjkuje većina partizanovaca?
Pa i ne. U stvari baš suprotno. Ova promena uprave je zapravo održavanje kontinuiteta. A to je da se za sve i dalje pita država, ili bolje rečeno oni koji vode državu. Jer u suprotnom, da sam Partizan ima bilo kakvu autonomiju, videli bismo makar neki vid procedure prilikom promene uprave. Videli bismo neku inicijativu određenog broja članova Skupštine, kao vrhovnog organa kluba, pa onda sednicu i kako to već sve ide.
Ovde je smena praktično izvršena preko medija, a iako je Vučelić imao mandat do 2026. i statut koji je njega i Vazuru praktično cementirao za mesta koja su do skoro zauzimali, otišli su potpuno tiho, nečujno ispraznili kancelarije, kao da nikada nisu ni bili tu. Još jedan dokaz koliko znači statut kao vrhovni pravni akt.
Umesto njih došao je Ljajić, koji je bio dugogodišnji ministar i deo je vladajuće koalicije. Kud ćeš većeg dokaza kontinuiteta. Ostaje partizanovcima da se nadaju da je makar Mijatović, kao svetski čovek, finansijski obezbeđen, garant da će se uraditi potrebne reforme. Ali ne zaboravite da ni on nije prva velika faca koju je režim vratio iz inostranstva da radi ovde.
Željko Obradović, Kari Pešič, Piksi Stojković…
Jedina istinska promena kursa za Partizan bilo bi istinsko odvajanje od države. Dokle god je Partizan državni klub (kao uostalom i njegov večiti rival) njegovo funkcionisanje zavisiće od dnevne politike, a dometi će biti ograničeni na po koju titulu i puko učešće u evropskim takmičenjima.
Za nešto više, istinsku kompetitivnost sa najboljima, potrebni su hrabri potezi, a njih ljudi koje delegira država nikada neće sprovoditi, jer za njih postoji samo danas, ne i sutra. Partizanovci moraju da budu svesni jedne stvari. Samo oni istinski mogu da mare za Partizan i samo je njima stalo do Partizana.
Krajnje je vreme da upravo oni razmisle hoće li i dalje da prepuštaju svoj klub onima koji ga vide isključivo kao sredstvo ličnog bogaćenja i promocije, ili će konačno da preuzmu odgovornost i vode klub tamo gde žele da ga vide.
