GLAS JUGOSLAVIJE

Kada nemamo doma idemo po Evropi, Beograd je prva stanica

Dizajn: Filip Vojvodić / Lob Sport

Narod u Makedoniji voli fudbal, voli elitni fudbal, ali ne i domaći koji je pun gluposti, neregularnosti, ali i sa slabim kvalitetom, lošom infrastrukturom i nekvalitetnim utakmicama. Da je to tako govori i poslednji slučaj od srijede kada su se hiljade naših fudbalskih fanatika pojavile na Marakani na duelu Crvena zvezda – Barselona u Ligi šampiona.

Hiljade u bukvalnom smislu riječi zato što je bilo desetine i desetine autobusa koji su bili angažovani za pomenutu utakmicu preko agencija, a stotine automobila su krenule ka glavnom gradu Srbije gdje je većina navijača otišla u sopstvenoj režiji. Prije utakmice, za vrijeme iste… društvene mreže su eksplodirale od fotografija, statusa i priča sa Marakane… „Cijelo Skoplje je u Beogradu, niko nije ostao ovdje…”, bili su komentari onih koji su od kuće preko TV ekrana pratili pomenutu utakmicu Lige šampiona.

Ono što je važno je to da i posle 30 godina od osamostaljenja Makedonije i nove, mlade generacije su naslijedile od svojih roditelja ili prijatelja pravilo da navijaju za Crvenu zvezdu ili Partizan, ali ne i za Vardar, Pelister… Isti oni koji su prošli stotine kilometara i koji su platili dobru sumu novca rijetko će naći hrabrost, vreme pa i 2-3 eura da dođu na utakmicu domaćeg šampionata. Ali činjenica je da je u Beogradu gostovala Barselona, pa je zadovoljstvo bilo veliko, a merak ne poznaje granice, tu nema štednje, jednostavno ljubav prema fudbalu, prema strasti, prema želji da se gleda fudbalski krem ne poznaje granice i barijere.

Makedonci vole elitne događaje, da je to tako govore i trenuci kada su naši rukometni timovi bili dio elite, kada je Vardar gazio kroz Evropu i kada je sala u Skoplju bila premala da primi sve one koji su željeli da budu dio tih istorijskih spektakala. I broj navijača u Kelnu na tri nastupa Vardara na fajnal foru i dvije evropske titule bio je ogroman, veliki i za poštovanje.

Zato nema ljutnje. Kada nema vrhunskog fudbala doma, u sopstvenoj državi kada klubovi nisu na željenom nivou – narod će ići po Evropi i tamo će gledati vrhunski fudbal. Pravilo je da je Beograd uvijek prva stanica bilo da je to Crvena zvezda ili Partizan. Ima i onih koji idu i na Dinamo Zagreb, a od prije neki dan ima tura za Bukurešt i duel Steaue sa Mančester junajtedom, ali to je za fanove Crvenih đavola. Rijetko, ali u poslednje vreme se ide i u Sofiju, a ima i interesantnih duela u Solunu na duelima PAOK-a, ali odatle rijetko ko postavlja fotografije.

I dokle god su drugi interesantniji, a ne cijenimo svoje, naši domaći stadioni i sale biće prazni. Evo prilike za popravni sledeće nedelje kada nacionalni tim igra duele sa Letonijom i Farskim ostrvima u Ligi nacija. Imamo rezultat, ubjedljivo smo prvi i ti momci zaslužuju pun stadion ili barem dobar broj navijača s kojima će moći da se proslavi ubjedljiva dominacija u grupi. Ali onaj naš sindrom… Imaju 100-200 eura za Beograd, a nemaju 5 eura da bodre sopstvenu reprezentaciju…

970x250-nagradna-igra
Upiši se
Obavijesti o
0 komentara
Umetnuti fidbek
Vidi sve komentare