Ko poručen za današnju kolumnu desio se žrijeb za sledeće kvalifikacije U21 reprezentacija u Nionu.
Makedonija i Crna Gora su u istoj grupi. Tu su još i Italija, Poljska, Švedska i Jermenija. I za nas i za vas Crnogorce vrlo teška grupa. Italija kao favorit, Poljaci koji nama nikad nisu odgovarali u bilo kojoj konkurencii, Švedska koju smo pobedili u prethodnom ciklusu, ali bili iza nje na kraju, i Jermenija koja je uvek nezgodna kad se igra u Jerevanu.
Sve u svemu, svaki meč izazov je sam za sebe. Mi imamo novog selektora, Gorana Stanića, koji je juče vrlo diplomatski rekao da poštuje sve konkurente, i da veruje u naše momke. S druge strane, direktan i bez imalo straha bio je Agim Ibraimi, naš bivši kapetan koji je direktno iz Niona, gde je bio kao član FFM delegacije, izjavio…
“Teška grupa? A gde to ima laka? Da pobedimo neke trećerazredne selekcije (ako ih uopšte ima) pa da se zavaravamo da smo dobri. Ne. Našim momcima trebaju što jače utakmice, rivali, borba i takmičenja. Da vidimo od čega smo napravljeni. Ko od ovih U21 talenata ima kapacitet da ide u A selekciju. Mi smo tu da stvorimo generaciju za velike stvari, a ne da sami sebe lažemo da smo dobri”, reko je Ibraimi.
I ja mislim tako. Duel sa Italijanima donijet će sto puta više pozitivnih stvari nego tri boda i devedeset minuta “bunaranja” na vještačkoj travi u Gibraltaru ili San Marinu.
Mi smo jednom bili na U21 Europskom prvenstvu i to 2017. godine. Ta generacija je sada stub A reprezentacije. Godinama tražimo nešto slično ali nam za sada ne ide. Imali smo pre par godina nešto ali nije bilo to to. Primera radi, 2020. godine oba smo puta pobedili Crnu Goru, u Podgorici 1:2 i u Skopju 2:1, ali nismo prošli grupu.
Bila je to generacija u koju su bili Bojan Miovski, Jani Atanasov, Nikola Serafimov, Darko Čurlinov i puno njih koji su sada standardni u seniorskom timu.
E sad, ima li ova aktuelna generacija kapacitet, kvalitet i talenat u sebi da donese novi Euro, videćemo. Ima li u sebi ono što treba za A reprezentaciju, veliko je pitanje.
Novu generaciju predvode nekoliko sjajnih momaka. Tu su napadači Mihail Talevski, koji je od pre 15-ak dana igrač Vardara. Napadač bugarskog Septemvrija, Nikola Veličkovski. Kapiten Matej Angelov, koji je bio kratko u Ukrajini, a sad se vratio u Rabotnički. Takođe, braća Gjorge i Ljupče Djekov iz Silexa i možda najveći talenat makedonskog fudbala u ovom trenutku – Martin Gjeorgievski iz strumičke Brere.
Nekoliko momaka dolaze iz dijaspore i koji prvi su put tu. Da bi “zaradili” dres Makedonije, moraju da budu duplo bolji od ovih koji su iz naše lige. Bar ja to tako vidim. To što dolaze is Švajcarske ili Nemačke ne garantuje im ništa.
Dres Makedonije mora da bude svetinja i da se gine za njega. To moraju da shvate svi.
I da, dolazim na gostovanje u Podgoricu. Nadam se vašem poznatom gostoprimstvu. Kao dobar gost donosim domaću rakiju i ajvar, ali ne ljutite se ako sa sobom ponesem tri boda kad budem odlazio.
Fer borba do kraja, pa ko bude bolji nek pobedi. A ko izgubi – nema pravo da se ljuti.
