U srpskom sportu nije dosadno. Čak ni u julu, kada je odmor od klupske sezone, a fudbalska reprezentacija propušta događaj godine Svetsko prvenstvo.
Ima tajna veza između Mundijala i glavnog aktera ove priče Slaviše Kokeze. Dok je najnedostojnija moguća osoba, sedela na čelu FSS Srbija je dotakla dno pre i za vreme Svetskog prvenstva 2018. u Rusiji. Smena uspešnog selektora da bi se vodili određeni igrači, postavljanje “zema” (zemljak) početnika, treniranje sa reprezentativcima i burgijanje da se zaigra na prijateljskoj utakmici, ražalovanje i stavljanje kapitena na stub srama, ispraćaj na Mundijal sa pumpe, nešto je što ni Monti Pajton ne može sa režira.
Srećom, Kokeza je ružna prošlost, ali ne zbog konsenzusa da ta osoba ne može da obavlja ovakvu funkciju. Već jer je morao da beži pošto se otvorila ozbiljna kriminalna afera, a njegov iskaz gotovo sigurno bi dokazima iscrtao veoma poznatu mapu koordinisanog delovanja SNS države i organizovanog kriminala. Ipak, kao i svaki košmar i ovaj nam se vratio. I to zahvaljujući uvaženim kolegama KRIK-a.
Ovaj istraživački medij izneo je zanimljivu prepisku sa Skaj aplikacije. Zanimljiv je njegov sukob sa bratom predsednika ćacilenda Andrejom Vučićem.
– Mene inače Andrej ne podnosi jer ga ja ne j..em dva posto i ne ispunjavam njegove želje. I zbog toga on smišlja priče i pravi afere oko mene da bi iznervirao (Aleksandra) Vučića i da bi ovaj tražio od mene da podnesem ostavku.
Ovo je poslao navijaču Crvene zvezde, a povod je bilo pismo Nemanje Vidića iz 2020. Po Kokezinim rečima Andrej Vučić bio je pokrovitelj nekadašnjeg kapitena Zvezde i Mančester Junajteda. To je bio razlog da Kokeza preko ljudi iz kriminalnog miljea preti potencijalnom protivkandidatu za mesto predsednika FSS.
KRIK je ustanovio da je Kokeza preko saradnika bio u kontaktu sa Veljkom Belivukom, Slobodanom Milutinovićem Snajperom, Radetom Dunjićem, Igorom Tapolčanijem. I koga sve ovo čudi? Pa sam “capo di tutti capi” ovog mafijaškog režima Alekdandar Vučić ponosno ističe kako poznaje viđenije kriminalce koji se nazivaju navijačima.
– Ne postoji, ja mislim, niko sa severne tribine koga ja ne poznajem. Nijedan čovek ne postoji kog ne poznajem. Možda postoje ovi klinci, ali ono što je išlo na stadion pre 30 godina, svakog poznajem, svakog. Ne postoji nijedan čovek kog ne poznajem… Ja govorim i od ovih čak i nešto mlađih, dakle sve poznajem, sve. Od one stare generacije, neki su umrli – od Zelje do nekih drugih, dakle Šicka, Crvka, Šulcu, sve ih poznajem, Timu. Sve ove mlađe, Peđu, Igora, sve druge. Znam i grobare, sve, skoro sve. I starije od Đovanija, Koprivice do svih ovih novih. O Čegiju da ne govorim, ili kako se zove momak iz Padinske Skele – Ćume, legenda Ćume. Sve ih poznajem, naravno da ih sve poznajem. Ja sam odrastao na tribini, kako da ih ne poznajem.
