Krenule su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u košarci, a samim tim i muka živa za sve selektore.
Jer kako klubovi, posebno oni evroligaški i NBA nemaju obavezu da puštaju igrače u takozvane FIBA kvalifikacione prozore, svi selektori krpe svoje reprezentacije za ove izuzetno značajne akcije.
Tih muka nisu bili lišeni ni selektori Srbije i Bosne i Hercegovine Dušan Alimpijević i Dario Đerđa. Pa i pored toga utakmica dve reprezentacije u Sarajevu bila je veoma zanimljiva, pa može se reći čak i gledljiva s obzirom na reputaciju igrača koji su učestvovali u akciji.
Na kraju je posle veoma neizvesne završnice slavila Srbija 74:72 i umesto da se priča o velikoj borbi dva tima, sjajnoj partiji igrača Budućnosti Nikole Tanaskovića, centralna priča ove utakmice bila je atmosfera na tribinama. Domaći navijači zviždali su dok je intonirana himna Srbije, a bilo je i pogrdnih skandiranja. Reklo bi se ipak, očekivan folklor, ali uvek zanimljiva tema za tabloide.
Međutim, ni po jada što je ovo tema za tabloide da bombastičnim naslovima pokupe koji klik, od njih se to i može očekivati. Nažalost, ovo je omiljena tema i državnim funkcionerima da pokupe koji politički poen.
Umesto da oni, koji se nalaze na najodgovornijim funkcijama, spuštaju tenzije i svojim delovanjem stvaraju jednu novu, političku, društvenu, sportsku kulturu, da se konačno, posle skoro 40 godina izađe iz pogubnih nacionalističkih i šovinističkih matrica, oni poput najjeftinijih populista samo dodatno potpiruju te strasti.
Iz ministarstva spoljnih poslova Srbije odmah je poslata protestna nota, a još skandalozniji odgovor došao je od ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedina Konakovića.
“Neću se izviniti Srbiji zbog skandiranja navijača BiH, bilo je opravdano. Srbija može očekivati drugačiji odnos tek kada prestane da štiti i kada isporuči BiH optužene za ratne zločine i kada počne da poštuje presude međunarodnih sudova. Sve dok Srbija ne prestane s provokacijama i nasrtajima na integritet i suverenitet BiH ne može se očekivati od ljudi koji dođu na utakmicu da im aplaudiraju. Od glave riba smrdi. Moraju se uozbiljiti političari u obavljanju svojih poslova. Čudi me da me to pitate. Rešenje je da bošnjačkim majkama koje su izgubile decu neko kaže “Izvini!” Kada to političari sa druge strane Drine i u BiH budu spremni tada se može razgovarati o ambijentu na utakmici”, rekao je Konaković.
Znači li da je za Konakovića potpuno legiitmno da, kada Bosna i Hercegovina bude u revanšu gostovala Srbiji, da domači navijači skandiraju pogrdne parole, jer eto u Srbiji takođe očekuju da se BiH političari za nešto izvine. Ili će pak tada taj isti Konaković da smatra da je takva vrsta skandiranja neprimerena za sportsku priredbu? Jer kao i ovo da je skandiranje navijača BiH primereno, tako će i nacionalistički nastrojeno biračko telo, a ispostavlja se da političari u regionu najviše vole da podilaze upravo toj ciljnoj grupi, odobriti reakciju protesta na eventualno pogrdno skandiranje navijača Srbije.
Da su političari u regionu, čast izuzecima, kojih je ipak jako mali broj u svim državama nastalim raspadom SFR Jugoslavije, velike kukavice koje znaju da love glasove samo populističkim podilaženjem najnižim strastima, to odavno znamo. Ali do sada je većina tih političara makar, dosta bedno, opravdavala ovakve ekscese time da je u pitanju manjinska grupa ljudi.
Konaković je igru podigao na viši nivo i potpuno normalizovao ovakve stvari i to sa svih strana. Jer ako oni u Sarajevu smatraju da je to normalna stvar, što onda ne bismo mi u Beogradu, Zagrebu, Podgorici, Prištini isto tako postupali bez da se uopšte pravdamo i izvinjavamo?
Ali čitav ovaj istup krajnje je besmislen, jer je uperen na potpuno pogrešnu adresu. U Sarajevu se zviždalo košarkašima i njihovom selektoru, koji niti su vršili zločine, niti su odlučivali da li da se ratuje ili ne, niti su odlučivali kakva će biti politika njihove države. Isto kao što ni košarkaši Bosne i Hercegovine nemaju ni zrno odgovornosti za ono što su činili neki političari u njihovo ime.
Možda bi Elmedin Konaković i razni Konakovići sa raznih drugih strana trebalo da se ugledaju na novinara Dnevnog Avaza koji je pitao selektora Bosne i Hercegovine Darija Đerđu “jesmo li mi kao reprezentacija, Savez, kao država dužni izvinjenje njima za određene sramotne povike kojih je bilo?” Ili mogu i na selektora Srbije Dušana Alimpijevića.
“Ovo je bilo divna atmosfera, jedno divno košarkaško veče. Ja sam više puta rekao da ja volim da igram u ovakvim atmosferama nego u praznim halama. Svaka čast reprezentaciji Bosne i Hercegovine, svaka čast publici jer je zaista napravila jednu sjajnu atmosferu”, rekao je Alimpijević po završetku utakmice.
Voleo bih, ali zaista bih voleo, da navijači u Beogradu dočekaju košarkaše Bosne i Hercegovine kako zaslužuju sportisti da budu dočekani, da im se ispoštuje himna i da im se ne priređuju skandiranje koja prevazilaze granicu dobrog ukusa.
A sa druge strane i da im se priredi vrela atmosfera, u kojoj će se sportski podržavati domaćin i zviždati protivnicima kada god budu imali loptu, što sve spada u granice fer-pleja i žive atmosfere što treba da krasi jednu sportsku priredbu.
Ako se tako odigra utakmica onda će to biti jedna uistinu velika pobeda.
