Makedonija vekovima ima tradiciju dijaspore. Vekovima su naš ljudi išli trbuhom za kruhom, svuda po svetu, tako da nema gde ne mozeš naći Makedonce.
Evropa, Amerika, Kanada, Australija…. svuda nas ima. Nezvanično, više je Makedonaca, ili poreklom Makedonaca van današnje Makedonije, nego što ona ima zvanično stanovnika. Zvuči čudno, ali recimo istina je sledeća da ima preko desetak hiljada Argentinaca koji imaju korene iz Makedonije, jer su naši ljudi početkom dvadesetog veka masovno išli u tada razvijenu ekonomsku zemju iz Južne Amerike. Moj praded Stefo je bio jedan od njih, ali posle par godina vratio se kući. Da je ostao možda bi se ja sad zvao Diego… šalim se, naravno.
Makedonija se oduvek naslanjala na tu dijasporu. Iz ekonomskih razloga naravno, ali i iz drugih. Što kad su tamo, što kad dođu leti kući. Kada je fudbal u pitanju, s vremena na vreme mi fudbalski fanatici dobijamo informacije da je tamo neki klinac naš i da je čudo od igrača. To su momci, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Italije, ali i Australije, gde je fudbal u velikoj ekspanziji. Neki su obukli dres Makedonije, neki nikad nisu došli, neki su opravdali očekivanja pa postali veliki igrači, a neki su pali u zaborav.
Makedonija ima nekoliko primera o tome kako je dijaspora nama uveliko pomogla, a ima bogami i onih za kojima dan danas plačemo.
DAO SAM REČ…
Kada je reč o onima koji su promenili nacionalni dres i došli da igraju za Makedoniju svakako prvi koji treba da se spomene je Arijan Ademi. Inač brat od tetke Agima Ibraimija. On je bio velika nada Dinama. Bio je lider omladinskih selekcija Hrvatske. Ali, nije bio na spisak selektora A reprezentacije. Mi smo tu situaciju iskoristili i Ademi je prihvatio. Legendarna je ta anegdota da je nakon što je objavljeno da Ademi dozazi za nastupa za nas, tražili su ga iz HNS-a. A on je kratko rekao – “nećete me predomisliti, dao sam reč”. I tako i bi. Makedonija je dobila strašnog igrača.
KULUŠEVSKI DOŠAO PA OTIŠAO
S druge strane, priča o nikad neprežaljenom Dejanu Kuluševskom ide ovako. Sadašnja zvezda Totenhema pojavila se odjedanput na U16 turniru u Makedoniji. Bili su tu još Srbija i Italija, za koju je igrao Moize Kin. Kuluševski je izdominirao, ma igrao dečak maestralno. Svi mi bili smo u neverici šta smo dobili iz dijaspore. On je tada već bio član italijanske Atalante.
Ipak, kako je on odigrao za nas, tako su nastali i problemi. Šveđani su saznali da je Kuluševski bio tu i odmah ubacili u drugu brzinu. Obećali mu generaciju iznad, desetku, kapitenski traku, ma sve…. Epilog – Kuluševski je s nepunih 18 godina već imao debi za A selekciju Švedske i povratka nije bilo.
TRAŽIMO IH SVUDA PO SVETU
Nova fudbalska vlada Makedonije rešila je da popravi stanje u omladinskom fudbalu. Ljudi imaju punu podršku u svemu, a naravno i o planu što se tiče igrač iz dijaspore.
Trenutno o kome Makedonija mašta je nemački reprezentativac Raul Paula. Momku, čiji je otac iz Portugalije, a majka iz Makedonije. Odrastao u Štutgartu i ma desetak utakmica u dresu Nemačke. Trenutno je član holandske NAC Brede, a dobro je što sad Nemačka dozvoljava dupli pasoš, što nije slucaj recimo sa Austrijom.
To nam ide u prilog i kad je u pitanju igrač Bajern Minhena. Sejdo Durakov je uzdanica Bavaraca, trenutno član U19 ekipe. Momak je izrazito krilo i, ako dođe igrati za Makedoniju, puno može da pomogne.
Sledeći je Berat Luš, igrač Galatasaraja. Debitovao je nedavno za prvi tim. Klasično krilo i borimo se za njega, a jure ga i Albanija i Kosovo. Naši susedi nam rade velike probleme kad su mladi igrači u pitanju. Nekolicina je otišlo da igra za ove države, iako su poreklom iz Makedonije. Ima ih još puno, ali o njima u nekoj sledećoj prilici.
Moje mišljenje u mojoj kolumni u Lob Sportu je sledeće. Da bi zaigrali za nacionalni dres, bilo to da je makedonski, crnogorski ili bilo koji drugi, morate da to iskreno želite. Nacionalni dres se ne nosi tek tako.
Morate to da osetite u srcu.
Jer, kako kaže jedam iskusni trener, ime koje stoji na grudima važnije je od onog koje stoji na leđima.
