Crvena zvezda je završila evropsku priču za ovu sezonu ispadanjem od Lila u plej-ofu za Ligu Evrope.
Iako je pobedila u prvom susretu u Francuskoj (1:0), u revanšu na stadionu Rajko Mitić izgubila je posle produžetaka (2:0) i na kraju nije uspela da dođe do osmine finala.
Svakako da su navijači i svi kojima je crveno-bela boja bliska srcu razočarani. Jer kada se dobije prva utakmica u gostima prirodno je očekivati da se na svom terenu odradi posao. Stoji sa druge strane i da je Lil, ukupno gledajući, kao respektabilna ekipa iz lige petice na kraju opravdao ulogu favorita koju je imao pre ovog dvomeča, tako da ne može da se priča da je ovo ispadanje bruka, sramota ili nešto teže.
Jeste očekivano, ali s obzirom da je u prvoj utakmici Crvena zvezda pokazala da može i da se nosi, da nadigra pa na kraju i pobedi jednu ovakvu ekipu, mora se reći da je propuštena velika šansa da se ostavi dublji evropski trag ove sezone. Zbog toga izjava generalnog direktora Crvene zvezde, Zvezdana Terzića, pomalo i zvuči kao da je iz paralelnog univerzuma.
“Crvena zvezda je i revanšom protiv Lila pokazala da raste kao klub i da postaje sve konkurentnija u Evropi i protiv klubova iz najjačih liga petice. Malo je nedostajalo. Bila je to rovovska borba gde su detalji odlučivali. Oni su svoje polušanse iskoristili, mi svoje nismo”, rekao je Terzić po završetku utakmice.
Bilo bi lepo da je neko postavio Terziću potpitanje sledeće sadržine:
A kako je Crvena zvezda pokazala da raste kao klub i kako je pokazala da postaje sve konkurentnija protiv klubova iz najjačih liga petice?
Da ne budem maliciozan, ovo potpitanje ima smisla gledajući samo rezultate u eri Zvezdana Terzića. Jer Crvena zvezda je u prvoj sezoni, inače veoma osporavanog Vladana Milojevića, u Ligi Evrope došla do šesnaestine finala, dakle do iste runde kao i sada i za samo gol ispala od tada, takođe favorizovanog Lila. Inače, te sezone je Zvezda imala i četiri duela protiv ekipa iz lige petice, ostvarila je dve pobede, obe protiv bundesligaša Kelna, igrala nerešeno u gostima protiv premijerligaša Arsenala, od koga je izgubila na svom terenu minimalnim rezultatom. Da podsetim, to je bilo u sezoni 2017/18.
Dakle, pre osam godina. Pa bi bilo lepo da je neko pitao Zvezdana Terzića da nam objasni kako je klub narastao od tada?
Iskorak od te sezone 2017/18. napravljen je one naredne kada se klub, takođe pod Vladanom Milojevićem, prvi put plasirao u Ligu šampiona. I u jednoj od najjačih grupa u istoriji tog takmičenja pobedio kasnijeg šampiona Evrope Liverpul na stadionu Rajko Mitić, a na istom stadionu igrala nerešeno protiv Napolija. Dakle, još jedna pobeda protiv tima iz lige petice, ovog puta znatno višeg rejtinga nego što je Keln, ali i sadašnji Lil.
Delimični iskorak je napravljen naredne sezone kada se Zvezda ponovo našla u Ligi šampiona, ali ovog puta bila je na nekoliko minuta od toga da kao treća u grupi dočeka evropsko proleće u Ligi Evrope, što bi bio veliki uspeh. Nije uspela.
Od tada istinskog rezultatskog iskoraka u odnosu na ono što je napravljeno u prve dve sezone evropske renesanse Crvene zvezde, a to su učešća u Ligi šampiona, proleće u Ligi Evrope i pobeda nad timom iz Lige petice, realno nije bilo.
Jeste u sezoni 2021/22. Crvena zvezda prvi put osvojila grupu u Ligi Evrope i našla se u osmini finala. Ali tu je zastala i opet nije uspela da prođe prvu prolećnu eliminacionu rundu. Eventualno to možemo da nazove iskorakom. Ali nategnuto i to je ujedno poslednji iskorak, jer u naredne četiri sezone Zvezda u Evropi nije dočekala proleće niti u Ligi Evrope, ispala dva puta zaredom u osnovnoj fazi Lige šampiona i ove sezone zastala na prvom prolećnom eliminacionom kolu.
Pre tog poslednjeg uslovnog iskoraka 2021/22. Zvezda je na svom kontu imala one već navedene tri pobede nad ekipama iz lige petice. Od tada, zaključno sa Lilom u Francuskoj, bila je još samo ona protiv Štutgarta u Ligi šampiona prošle sezone. Tako da realnog iskoraka nije bilo pune četiri godine, zaključno sa ovom za koju Terzić kaže da je iskorak. Na stranu što su evropski iskoraci, najveći od raspada SFR Jugoslavije napravljeni zaista tek pod Zvezdanom Terzićem i nikako mu se te zasluge ne smeju oduzimati.
Ipak, treba potpuno da budemo iskreni.
Da je Zvezda kojim slučajem eliminisala Lil tada bismo mogli da pričamo o iskoraku. Eliminacija kluba iz lige petice znači puno i to jeste dokaz rasta. Ovako je priča o iskoraku prazna priča, da je Zvezda nadigrala Lil u Francuskoj, da je tamo mogla da postigne još koji gol, to su one standardne priče šta bi bilo kad bi bilo.
Da je El Fardu Ben imao malo veći broj kopački Zvezda bi možda već u prvoj sezoni Vladana Milojevića napravila u Ligi Evrope veliki rezultat. Da je Tomane pogodio penal u Pireju napravio bi se kapitalan rezultat prezimljavanja posle Lige šampiona, što nijednom eks jugoslovenskom klubu nije pošlo za nogom od kada u Ligi šampiona najjače lige imaju četiri i više predstavnika. Da Slavoljub Srnić nije u Glazgovu napravio najbezvezniji penal na svetu, da Marko Gobeljić nije imao pomračenje na San Siru, da, da, da…
Ali to sve “da je” su najobičnije žalopojke, koje nekada nisu prolazile u jeziku Crvene zvezde. Da su Vladimir Cvetković, Dragan Džajić i ostali pričali o magli protiv Milana, ziceru Roberta Prosinečkog protiv Kelna, olako primljenom bar jednom golu protiv Reala na Marakani – ne bi se desio Bari.
Crvena zvezda je težila perfekciji, nije prezala od toga da traži odgovornost za eliminaciju od takvih veličina kao što su Milan ili Real Madrid. Jer znalo se šta je ultimativni cilj, šta je jedino dostojno Zvezde. Zbog toga ove priče Zvezdana Terzića imaju prilično opor ukus. Kao da pokušava da stiša legitimno “loženje” navijača Crvene zvezde. A posebno je licemerno što baš on to pokušava jer prethodno baš pričama o najjačem timu posle Barija diže temperaturu tog loženja.
Da li je ispadanje od Lila bruka zbog koje treba igrači i trener da se bacaju pod autobus? Ne, nipošto.
Da li je moglo bolje? Još kako.
Svima je jasno da se nije smelo dopustiti prostor Olivijeu Žiruu. Svima je jasno bilo da će trener Lila mnogo toga menjati u odnosu na prvu utakmicu, samim tim i Dejan Stanković nije smeo da izvede istu postavu i da postavi isto utakmicu. Čak nije ni bio pročitan, otvorio je knjigu kolegi na drugoj strani…
A krajnje je vreme da se postavi i pitanje odgovornosti onih koji vode politiku kluba. Najbolji igrač Crvene zvezde protiv Lila bio je onaj najmlađi 17-godišnji Vasilije Kostov. On je pokazao kakva moć može da bude dete iz klupske škole. Možda bi njegov primer trebalo da bude putokaz najodgovornijima u klubu da nije baš pravi posao prodati ama baš svako iole talentovano dete sad i odmah.
Ok, prodaj nekog, ali nekog i ostavi. Po cenu da mu sutra i padne cena, ali mu daj šansu da stasa i da vodi sutra Crvenu zvezdu, kao što je to radio Kostov protiv Lila. Možda od njega neće biti momentalni finansijski benefit, ali će doneti mnogo više. Doneće identifikaciju stadiona sa timom, naroda sa klubom.
Sve ono što je Zvezdu nekada krasilo u neka bolja vremena, a čega se olako odrekao Zvezdan Terzić.
