Završio se drugi mandat Vladana Milojevića kao trenera Crvene zvezde. Umesto njega u narednom periodu trener crveno-belih biće Dejan Stanković.
Osvajač četiri nacionalne titule, koliko je osvojio još samo Miljan Miljanić, dva nacionalna Kupa, prvi trener koji je Crvenu zvezdu uveo u Ligu šampiona, a posle toga još dva puta. Jedini trener Crvene zvezde koji je ostvario pobedu u Ligi šampiona, ujedno jedini trener koji je to uspeo sa srpskim klubom. Odveo Crvenu zvezdu prvi put do evropskog proleća posle 26 godina…
U doba kada je nikada veća razlika, prevashodno u finansijskom aspektu u odnosu na lige petice, Zvezda je pod Milojevićem ostvarila čak četiri pobede nad klubovima iz liga petice. A najviše se pamti čuvena pobeda protiv Liverpula (2:0). Međutim, imao je i u drugom mandatu takve pobede, poput istorijske petarde nad Štutgartom (5:1) i nedavne nad Lilom (1:0).
Ali je od svega najznačajniji kontekst njegovih dolazaka. Prvi put došao je 2017. kada je Zvezda bila u seriji od 10 godina bez evropske jeseni, dakle neučešća u grupnoj fazi UEFA takmičenja. O plasmanu u Ligu šampiona i evropskom proleću samo se sanjalo. Partizan je osvojio treću titulu u pet godina, dakle čak i kada je prekinut niz od šest vezanih titula. Zvezda je sa Milojevićem prvi put osvojila vezane titule još od 2007. a sa njim započet je niz koji trenutno broji osam vezanih titula.
Drugi put došao je na mesto trenera na polusezoni 2023/24. kada je Zvezda gledala u leđa Partizanu i uspeo je da uradi ono što se od njega očekivalo, da ipak osvoji novu titulu. U tom drugom mandatu osvojene su dve duple krune, obezbeđen još jedan plasman u Ligu šampiona i sada je Dejanu Stankoviću osvojio čistu situaciju sa veoma izglednim prolećem u Ligi Evrope.
Na kraju ono što je Milojevićeva najveća zaostavština jeste što je uvek isporučivao ono što se od njega očekivalo.
A očekivanja su se dizala svakom novom pobedom, od kojih su mnoge, posebno u prvom mandatu, bile neočekivane. Primera radi, navijači su se istinski uplašili u prvoj sezoni kupanja dvomeča sa praškom Spartom u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Malo ko je verovao da se može proći Krasnodar u plej-ofu, niko ni sanjao nije da u Londonu neće da se izgubi od Arsenala, a šta reći o trijumfima nad Salcburgom, Kopenhagenom, Jang Bojsima u kvalifikacijama…
I tako se došlo da se Milojević krunisao kraljem evropskih kvalifikacija sa 15/15 prolaza i tek na 16. prva eliminacija od Pafosa. Svi ti uspesi Zvezdu su digli na respektabilan položaj u evropskim okvirima. Položaj, koji danas garantuje znatno lakši prolaz do evropske jeseni, nešto što je bilo nezamislivo 2017.
Zbog svega toga sramota je za navijače što nisu jače stali iza trenera dok ga je parajavnost, oličena u botovskim komentarima na internetu, bezobzirno terala i stavljala mu na teret mučenje tima koji je užasno selektirao Zvezdan Terzić.
Mada i tu je Milojević krivac.
Jer mu je svakog leta Terzić očajno selektirao tim i prodavao mu glavne igrače, a on je i pored te okolnosti uspevao da isporuči traženo. Na kraju je otišao kao što je i došao, tiho i neprimetno, kao istinski vojnik Crvene zvezde.
Onima koji se bore za opštu slobodu zameraće mu upravo tu tišinu u ovim danima, ali moraju nešto da znaju. U frontu za slobodu veliku ulogu imaju i oni koji su “samo” vojnici i koji svoju svetinju stavljaju čak i ispred sebe.
