Rukometna reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo i to preko favorizovane Mađarske.
Nesumnjivo veliki rezultat, koji bi mogao da bude značajan i za širi kontekst.
Srbija je, prvenstveno, ostvarila veliki cilj, obezbedila mesto na Svetskom prvenstvu i ostala na dobroj stazi u pohodu na onaj ultimativan cilj – plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu.
Jer dobro je poznata činjenica da put ka olimpijskoj smotri počinje od Svetskog prvenstva koje se održava u godini pre olimpijske. Na planetarnoj smotri deli se gro viza kako za sam turnir, tako i za olimpijske kvalifikacije. Tek mali deo preostane za kontinentalni šampionat u olimpijskoj godini i zbog toga je od egzistencijalne važnosti što je izboren plasman na Svetsko prvenstvo.
Ali ovaj trijumf rukometaša Srbije nosi i veći značaj.
Jer, prvi put smo mogli da vidimo nešto za čim smo toliko čeznuli. Srbija se više ne plaši modernog rukometa. Tu tendenciju mogli su ljubitelji rukometa da vide još na Evropskom prvenstvu, a sada je ona došla do punog izražaja.
Srbija je forsirala i brzi centar, tranziciju i u drugom poluvremenu revanša u Vespremu nije se plašila da igra sve vreme sedam na šest. I to je direktna zasluga selektora Raula Gonzalesa.
I samo zbog toga Špancu dugujemo jedno veliko hvala.
Srbija je dugo i tvrdoglavo odbijala da prihvati moderne uzuse. I to ju je koštalo rezultata. A vidimo kakve stvari mogu da se dogode kada se konačno pobedi taj nazadni mentalitet. Rukometaši su konačno pobedili sebe i izdigli se iznad sredine u kojoj se moderno odbacuje kao neki đavolji izum izopačenog Zapada.
I to ne znači po automatizmu da je Srbija favorit u Nemačkoj za velike stvari.
Objektivno gledajući, ima mnogo boljih reprezentacija i verovatno će mnogi početi da govore o medalji, ali prvenstveno cilj treba da bude obezbeđivanje mesta na nekom od kvalifikacionih turnira za Olimpijske igre. Zato euforiji mesta nema jer se moglo i u ovom dvomeču videti da Srbiji još mnogo fali da bude vrhunska reprezentacija.
Pustimo Raula i Orlove da rade, rade i samo rade. Velike stvari će u nekom trenutku doći.
Naše je da ih podržimo u tom radu.
- Mišljenja iznešena u kolumnama lični su stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Lob Sport
