Partizan je pobedom nad Budućnošću vratio trofej ABA lige i tako ipak učinio uspešnom sezonu.
Pred početak sezone Partizan je krenuo putem kojim se ređe ide. Promenio je gotovo čitav igrački kadar, a zadržao je samo Balšu Koprivicu uz, naravno, trenera Željka Obradovića.
Malo ko je sa sigurnošću mogao da pretpostavi koji su krajnji dometi ekipe. Na kraju ostvaren je glavni cilj, osvajanje trofeja u regionalnom takmičenju i time potcrtan neuspeh u Evroligi u kojoj nije izboren ni plej-in. S obzirom da ekipa prošle sezone nije osvojila nijedan trofej, svakako je napravljen iskorak.
Glavno pitanje je ima li mesta slavlju i zadovoljstvu?
Čitava poenta reza jeste bila da se oformi ekipa koja će u narednih par sezona napasti veliki rezultat u Evroligi i uspostaviti dominaciju u regionu. Strogo rezultatski, prolazno vreme je odlično. Ipak, čini se da će ovo leto doneti ponovo dosta promena. Jeste da su mnogima ugovori jaki, ali to ne znači da će svi ostati. U ovom trenutku deluje da bi ljudi u klubu nesumnjivo voleli da ostanu oba Džonsa – Karlik i Tajrik, Sterling Braun, Vanja Marinković, Isak Bonga, Aleksej Pokuševski. Sa druge strane, Brendon Dejvis je na izlaznim vratima, a deluje da su blizu njih Ajzea Majk i Koprivica.
Neko ko je izvesno razočarao jeste Ife Lundberg. Mnogo se očekivalo, a malo je pružio i pitanje je da li postoji raspoloženje u Humskoj za ostanak. Krajnja je neizvesnost glede Frenka Nilikine i Duejna Vašingtona. Mitar Bošnjaković nije sporan, on se vidi kao budućnost, ali status Arijana Lakića i Marija Nakića krajnje je upitan.
Dakle, situacija je takva da postoji dobra šansa da ostane 12 igrača iz ovosezonskog kadra, ali i samo šest. A to jeste neizvesnost koja nikako nije dobra za ovo doba godine, sredinom juna.
Zbog čega deluje da ni Željko Obradović, niti ostali u Partizanu nisu načisto kojim putem krenuti? Prvenstveno zato što mnogi od onih, van prve šestorice navedenih, nisu uverili da su kalibar za Partizan. Crno-beli su imali mnogo oscilacija ove sezone, a uspeh u finalnoj seriji ABA lige nije potpuno uverio da su se pomenuti “sporni” igrači izdigli.
Jer, ako ćemo realno, sama finalna serija imala je napetost samo dok je trajala prva utakmica u Morači. U njoj je prelomljena serija.
Budućnost je imala 1:0 u ruci, osam razlike u samom finišu, koje je volšebno ispustila i dozvolila Partizanu da uđe u produžetak. U dodatnih pet minuta bilo je jasno da se Podgoričani neće oporaviti i Partizan je brejkom postao gospodar situacije. U drugoj utakmici Partizan je bez mnogo poteškoća došao do dvocifrene prednosti i 2:0 bilo je na vidiku. Onda se desio prilično čudan raspad u trećoj četvrtini i Budućnost je volšebno došla do 1:1.
Ipak, mnogi su konstatovali da je ovaj razvoj događaja prilično pomogao Partizanu u komercijalnom momentu, jer je garantovao sigurne dve utakmice u Areni. Obe su bile rasprodate, a Partizan nije naišao na ozbiljan otpor u Beogradu. Na kraju serija je protekla i završila se u fer i sportskom tonu kako je istakao Obradović, a neutralni posmatrači rekli bi da nije bilo ni minimum napetosti koje bi se očekivale za finalnu seriju nekog takmičenja.
Takva finalna serija ipak nije pravi lakmus papir za ono glavno što interesuje Partizan, a to je Evroliga. Crno-beli su dobili trogodišnji ugovor, a ostaje da se vidi koliki deo ekipe je zaradio ugovor za narednu sezonu.
Tada ćemo imati odgovor na pitanje da li je reset od pre godinu dana ispunio glavni cilj.
