Crvena zvezda odradila je prvu četvrtinu Evrolige uz odličnu ocenu, a najveće zasluge za to ima trener Saša Obradović.
Preuzeo je ekipu posle dva poraza u elitnom takmičenju i blamantnog poraza u ABA ligi od Zadra u Beogradu i potpuno preporodio ekipu.
Od trenutka kada je Obradović seo ponovo na klupu Crvene zvezde u 12 utakmica u oba takmičenja zabeleženo je 10 pobeda. Od toga u Evroligi čak osam u devet utakmica, usled čega se crveno-beli nalaze na samom vrhu elitnog takmičenja.
Divan prizor za navijače.
Ali ne samo zbog pobeda, dolazak Saše Obradovića u potpunosti je promenio pogled na Crvenu zvezdu. Prošle sezone ekipa je takođe dobro gurala, imala i neke fenomenalne pobede. Dovoljno je reći da su crveno-beli pobedili tri od četiri učesnika Fajnal fora u gostima. Ali postojala je i druga strana medalje. Kako je pritisak postajao jači, kako su dolazile utakmice koje “moraju” da se dobijaju, ekipa je igrala sve slabije. Pa tako se dogodilo da od situacije u kojoj su izabranici Janisa Sferopulosa imali plej-of i prvih šest u džepu, posle serije poraza i to posebno u Areni, ekipa je jedva dohvatila plej-in i to najslabije 10. mesto. Na kraju odmah eliminacija od Bajerna.
Definitivno je Zvezdi najveći problem predstavljao domaći teren, pošto je u Areni imala skor 9-8. To je dokaz koliko je ekipa bila nestabilna, a to je došlo do izražaja u završnici ABA lige i KLS, što je za posledicu imalo da su oba trofeja izgubljena, prvi put od 2014. Već tada se upirao prst krivice u Janisa Sferopulosa, ali mu je uprava ipak ukazala “poverenje” i ostavila ga da radi do prvih utakmica ove sezone.
Ali to poverenje nije bilo blanko. Šta više, o tome govore i potezi uprave koja je početkom kalendarske godine preuzela klub od Nebojše Čovića, koji se preselio u Sazonovu i postao predsednik KSS. Prvi potez bio je angažovanje Milana Tomića na mesto generalnog menadžera. Funkcija koja se nije potpuno odomaćila u srpskoj košarci, ali koja u evropskoj, a posebno u NBA nosi ogromnu odgovornost. Generalni menadžer je neko ko je prvi u lancu kada je sportski sektor u pitanju, a to znači selekcija igrača i utiranje nekog pravca za narednih nekoliko godina. S obzirom da je Tomić tu funkciju već obavljao, bilo je jasno da će on biti taj koji će biti glavni za selekciju igrača, a ne Sferopulos.
Uostalom, da li neko misli da je Sferopulosova odluka bila da Ognjen Dobrić, kome nije davao prošle sezone gotovo nikakav prostor, dobije kapitensku traku?
Kada se ta stvar razjasni, prilično je jasno kako je Sferopulos lako dobio otkaz, jer ekipa nije delovala dobro na početku sezone. Munjevito se reagovalo i doveden je Saša Obradović. Legenda Crvene zvezde posao trenera kluba sa Malog Kalemegdana već je obavljao tokom 2020. Ali kratko je ostao, čak nije dočekao ni Novu godinu, usled slabih rezultata u Evroligi i dosta lutanja. Obradović je u Zvezdu došao i tada sa priličnim pedigreom, vodio je između ostalih Albu i Monako i dobio je odrešene ruke u selekciji ekipe. To nije dobro ispalo, brzo je usledio rastanak i to ne baš dobar.
Ipak, u međuvremenu Obradović je ponovo radio u Monaku, kojeg je prvi put u istoriji odveo na Fajnal for. Jeste dobio ponovo otkaz u Kneževini na pravdi Boga, ali za njega je to ispalo dobro, jer kada je otišao Nebojša Čović otvorila su se vrata povratka na Malo Kalemegdan. A tamo ga je zatekla selektirana ekipa, kao stvorena za njega. Što može da navede na zaključak da je Tomić selektirao ekipu upravo za Obradovića i njegov stil, i da se samo čekao pravi trenutak kada će se skloniti Sferopulos kako bi Obradović došao na pripremljen teren.
Trenutak nije bio lak za Obradovića, pošto je pola ekipe, baš kao i sada, povređeno. Ali to se niti videlo od starta njegovog drugog mandata, niti se i dalje vidi. Odmah je kliknuo sa ekipom, koja je odjednom od letargičnog skupa razmaženih pojedinaca pod Sferopulosom, postala energetska bomba individualaca spremnih da u svakom trenutku radi u službi kolektiva. Nema predaje, nema paušalnih reakcija, svaki igrač ima jasan zadatak i ne postavlja pitanje da li treba da ga ispuni. Trener toleriše promašaje, ali podržava igrače da takav propust nadoknade požrtvovanom defanzivnom reakcijom.
Rezultat, publika je momentalno prihvatila ovu ekipu, ekipa je počela da uživa u Areni i od kada je Obradović seo na klupu Zvezda u Areni ima skor 6-0 u Evroligi, a pobeđeni su između ostalih Panatinaikos, Real, Monako, pa tradicionalno neugodni Žalgiris i dva autsajdera Asvel i Baskonija. Monako je inače pobeđen bez osam standardnih igrača.
Stranci jesu nosioci gledajući poene, ali domaći igrači imaju veoma važne uloge i što je još važnije, maksimalno poverenje Obradovića. Pa tako vidimo Ognjena Dobrića koji igra najbolje u karijeri, postiže i po 20 poena. Vidimo Nikolu Kalinića koji je pravi lider ekipe i čak mu se dopušta da treneru pomaže u vođenju utakmice. Vidimo Stefana Miljenovića koji postepeno dobija sve važniju ulogu, a on je sve kuražniji. Vidimo Uroša Plavšića koji može da ima 100 košmarnih sekundi u Dubaiju, ali mu to Obradović neće zameriti i daće mu ponovo šansu i stati iza njega.
A kada dođe konferencija za štampu, Sale stoji sa obe noge na zemlji. I ne poseže floskulama. Čak i javno najavljuje da kada i ako se svi oporave, da bi to mogao da bude problem, jer će svako očekivati minute, loptu, ulogu. Što znači da je svestan problema, ali samim tim i voljan je da ga rešava, a ne da ga sakriva pod tepih. I to je dokaz da je Sale sazreo u odnosu na prvi mandat, kada je očigledno sagoreo u želji da ostavi što bolji utisak u klubu u kojem je ponikao.
Ali moramo da istaknemo i da je klub sazreo.
Odlukom da dovede Milana Tomića da bude generalni menadžer i toj funkciji da pravi značaj, a ne samo da bude ikebana Nebojše Čovića, pokazao je da je spreman da prekine sa praksom kulta ličnosti u kojoj će se samo jedan čovek istinski pitati za sve. Jer samo uređenim sistemom i jasnom hijerarhijom, u kojoj se svakome zna mesto, generalnom menadžeru da selektira igrače i bira trenera, treneru da vodi utakmice i treninge i kontroliše svlačionicu, veliki rezultati mogu da budu mogući.
