Basketaši Srbije povukli su se sa Mediteranskih igara, pošto ih je žreb spojio sa reprezentacijom Kosova. I to na nagovor preimenovanog Srpskog olimpijskog komiteta, kome je na čelu ćaci Dejan Tomašević.
Zanimljiva je ta sportska dinamika Srbije i Kosova. Od kada su razne federacije počele da primaju Kosovo, a krenulo je od rukometa i džudoa pre nekih 20 godina, stalno se spekuliše o tome šta će se dešavati kada se sastanu srpski i kosovski sportisti ili srpske i kosovske ekipe.
Na samom početku rezolutan stav je bio da u tim slučajevima ekipe iz Srbije ne izlaze na teren, jer Srbija ne priznaje ništa u vezi Kosova. Prva žrtva takvog stava bio je ženski rukometni klub Kikinda 2006. godina. Veoma ambiciozan projekat u Čelendž kupu žreban je sa kosovskim Vlaznimijem. Kikinda je dobila direktivu i nije odigrala meč. Vlaznimi je otišao u osminu finala.
Tamo je žrebana sa niškom Naisom. Očekivalo se da i Nišlijke ne odigraju meč. Samo… Dok je tada na vlasti u Kikindi bila opoziciona Srpska radikalna stranka, u Nišu je bio gradonačelnik Smiljko Kostić, kadar vladajuće Nove Srbije. A u Naisu se mnogo uložilo. I ovog puta direktiva je izostala. Naisa je igrala i ubedljivo pobedila Vlaznimi i na kraju i osvojila evropski trofej.
Već u tim prvim godinama videla se nedoslednost stava kada su u pitanju sportski dueli Srbije i Kosova. Čak je i tadašnji premijer Aleksandar Vučić “apelovao” pred Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. da se igra protiv kosovskih ekipa.
I mislili smo da su direktive o neigranju prošlost, ali smo se prevarili. Pre nekoliko godina mladi odbojkaši nisu otišli na Svetsko prvenstvo, jer nisu išli na Evropsko koje je bilo kvalifikaciono pošto su bili žrebani sa Kosovom. A onda smo došli do Mediteranskih igara i odustajanja basketaša.
I tu imamo primer licemerja. Na istim Igrama smo imali već četiri srpsko-kosovska duela – u boksu, tekvondou i džudou. I direktive nije bilo. Upravo ta selektivnost, koja je konstanta punih 20 godina je ono što potpuno obesmišljava ovu “borbu” za nepriznavanje Kosova na sportskom terenu.
Zato, gospodo, ako želite da se “borite” za Kosovo – onda za sve važe ista pravila. A ako ona ne važe za sve – onda se manite ćorava posla.
- Mišljenja iznešena u kolumnama lični su stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Lob Sport
