Muška reprezentacija Srbije izborila je plasman na Evropsko prvenstvo. To je dobra vest s obzirom da su propuštene Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo.
Od kada je reprezentacija prošle godine doživela krah na Evropskom prvenstvu, sve je podređeno jednom cilju – plasmanu na Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. I prva odluka bila je smena Tonija Đerone sa mesta selektora, koji je došao na kormilo Orlova 2020. i takođe imao misiju da odvede reprezentaciju na Olimpijske igre.
On nije uspeo i sa njim je završena saradnja. Savez se nije odlučio za neki kontinuitet, već je tražio nekog da isporuči cilj, učešće na najvećoj sportskoj smotri, prvi put od 2012. Zato se Savez odlučio za drugi put, a to je da u ovih godinu i po dana promeni tri selektora. Posle Đerone na klupu je došao Boris Rojević.
“Istolerisana” mu je eliminacija u baražu za odlazak na Svetsko prvenstvo od favorizovane Španije (i to za samo jedan gol). Ali mu nije oprošten poraz od Italije u drugom kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, pa je brže bolje smenjen.
Da stvar bude još tragikomičnija, njega je zamenio Španac Raul Gonzales, koji je ozvaničen nekoliko nedelja kasnije, ali se susreo sa reprezentativcima i Rojevićem na aerodromu. On je dolazio u Beograd na završne pregovore a ekipa išla u Italiju. Tako da poraz od Italije izgleda i nije bio ni povod, još manje uzrok za smenu, već samo zgodno opravdanje za potez koji je osmišljen ranije. Mada i to ranije je sporno, jer se sve odigralo šest meseci od kada je postavljen za selektora.
Da teatar apsurda bude kompletan, Gonzales se dogovorio na kraju 2024. da preuzme ekipu po završetku klupske sezone, dakle nekih šest meseci kasnije. Stoga, neko drugi morao je da odradi preostala četiri kola kvalifikacija. Izbor je pao na Dalibora Čuturu, selektora juniorske reprezentacije. Nekadašnji srednji bek uspešno je odradio posao uz tri pobede (jedna nad Španijom) i poraza u Španiji. Izborio plasman na kontinentalnu smotru a drugi čovek, odnosno treći selektor u ovom ciklusu, vodiće reprezentaciju na velikom takmičenju.
Bilo je u ovom periodu smene i u vrhu Saveza. Milena Delić je otišla sa mesta predsednika RSS a nasledio ju je Nenad Jankov. On je potrajao svega godinu dana i nasledio ga je povratnik Božidar Đurković. Tako da su se menjali rukovodioci, menjali su se selektori, ali srećom nisu igrači.
Srećom, jer Srbija igrački ima jednu od jačih reprezentacija. Jednog od tri najbolja golmana, drugog golmana veoma solidnog, jedan od najboljih tandema pivota, dobre bekove, solidna krila. Reprezentacija koja bi morala da ima mesto među osam na svakom takmičenju.
A ne da budemo srećni ako dočekamo plasman na veliko takmičenje.
Da bi reprezentacija kapitalizovala taj potencijal potrebni su stabilnost i kontinuitet. Nadam se da će iskusni Gonzales to doneti, pa i neki rezultat.
Za početak plasman među 10 na nekom velikom takmičenju posle 13 godina.
