Košarkaši Crvene zvezde pobedili su Zlatibor (116:62) u majstorici plej-ofa KLS i obezbedili plasman na fajnal for, čime su donekle ublažili evroligaški debakl.
Jer za ekipu koja je pravljena za iskorak, što bi značilo bar plasman u plej-of, a najavljivao se i ozbiljan napad na fajnal for, 10. mesto i ponovno ispadanje već u prvom susretu plej-ina, baš kao i prošle sezone, svakako je neuspeh.
A kada se uzme u obzir da je bukvalno preslikan prošlosezonski scenario, da se u jednom delu sezone ima forma i plasman u prve četiri, a potom strmoglav pad u najvažnijem delu sezone, onda može i da se govori o debaklu.
Koliko je taj utisak jak videlo se i u utakmici koja je trebalo zaista da bude lakši trening. Revanš plej-ofa KLS u Čajetini protiv Zlatibora, koji je dva dana ranije rutiniran skoro 50 razlike (112:73), pretvorio se u pravi horor po crveno-bele (94:89) i najbolje pokazao u kom stanju je ekipa Saše Obradovića.
U stanju potpunog raspada.
Jer, Zvezda ne samo da je izgubila od ekipe od koje ne bi smela, već se pošteno izblamirala. Tačnije, njeni igrači, pre svih Nikola Kalinić. Jedan od najiskusnijih prvo je izazvao tuču, a onda po završetku utakmice želeo da se obračuna i sa navijačima. Čak se i Saša Obradović izvinjavao zbog ponašanja igrača.
Zvezda je od kandidata za fajnal for došla do toga da nije ni favorit za domaće i regionalne trofeje. Doživljen je strmoglav pad, ali čak i da se osvoje KLS i ABA liga ostaće mnoga pitanja da lebde, od čega se izdvajaju dva.
Prvo – kako se došlo do ovoga, drugu godinu zaredom?
Drugo – šta dalje da se predupredi kataklizmatični scenario?
Kada se traži odgovor za prvo pitanje, onda se traži odgovornost. A prvo ime, po svim zakonima logike jeste trener Saša Obradović. I daleko od toga da nema njegove odgovornosti. Vođenje utakmica, posebno kada su birane petorke i vršene rotacija, kada je promašivao šaljući na klupu igrače taman kada bi ulazili u ritam, jeste nešto najspornije. Ali iako je sam odavno detektovao momenat da ekipa krahira pod pritiskom uloge favorita, ništa nije učinio da se to poboljša tokom sezone.
Čak i ako bi se kao opravdanje navelo da ovo nije tim koji je selektirao, da je seo na klupu kada je sezona već počela, taj argument ne pije vodu. Jer Obradović je najbolje rezultate imao baš u tom periodu kada je preuzeo tim. Takođe, najbolje je vodio ekipu tada i imao je veliki kredit kod navijača.
I sve je to ispustio, isključivo sopstvenom krivicom.
U suštini, odgovor na drugo pitanje svodi se samo na jedan izbor – smeniti Sašu Obradovića ili nastaviti dalje sa njim? Najlakše je seći i po pravilu takvi rezovi Zvezdi nisu donosili ono što očajnički želi, iskorak u Evroligi. Treba još jednom pomenuti da je Zvezda jedini put igrala plej-of Evrolige u prvom mandatu Dejana Radonjića, u njegovoj četvrtoj, a trećoj punoj sezoni. Od tada niko, pa ni Radonjić u drugom mandatu, nije vodio Zvezdu duže od dve sezone.
Stoga, za veliki rezultat potreban je kontinuitet na klupi.
Sa druge strane, ne može se olako preći preko Obradovićevih grešaka. Jer nije on neiskusan trener, a vođenje ekipe u kalendarskoj 2026. jeste prilično neiskusno. Pa, šta je onda rešenje? Morao bi neko iz menadžmenta kluba da povede ozbiljan razgovor sa Obradovićem. A ako se gleda košarkaški pedigre, jedina osoba sa takvim autoritetom jeste generalni menadžer Milan Tomić…
On je u ovom trenutku najodgovornija osoba u klubu. On mora ili da vrati Obradovića na početne postavke njihove saradnje ili da preseče i odluči se za novog trenera.
Samo, u toj varijanti, u slučaju novog neuspeha, on postaje najodgovorniji za rezultat.
- Mišljenja iznešena u kolumnama lični su stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Lob Sport
