Nerado pišem o negativnim događajima, temata i uopšte bilo čemu lošem. Nisam takav tip. Volim da hvalim nekoga, da se radujem nečemu, da širim pozitivnu energiju. Ali, kad-tad mora da se i u ovoj mojoj kolumni zamrači, da tako kažemo.
Jer, jednostavno, neke stvari moraju biti rečene.
Facebook je dobra stvar jer ima opciju, “memories”. Pa se tako može čovek prisetiti nekih stvari koje su jako bitne. Recimo jučeranji datum – šesti avgust, ali onaj 2015. godine kada je ekipa Rabotničkog usred Turske odigrala 1:1 sa tada ogromnim favoritom Trabzonsporom i na taj način eliminisala ovu ekipu iz kvalifikacija za Ligu Evrope. To je bilo praktično senzacija koju je Rabotnicki apsolutno zaslužio.
Vraćamo se u realnost i 2026. godinu kada taj isti Trabzonspor pravi transfer Mohameda Salaha i daje mu najveću platu u Evropi. Suprotnost svega ovoga je drugoligaški status Rabotničkog u domaćem šampionatu! Kolaps nekadašnjeg četvorostrukog šampiona, koji ima mnogo šta da promeni kod sebe da bi opet bio deo makedonske elite, a o duelu sa Trabzonom i sličnim njemu, tu je opcija “memories”.
ŠKUPI KAO SINONIM ZA PROPAST
Ako je status Rabotničkog malo kada su u pitanju nekadašnji makedonski šampioni, trenutno u drugoj ligi, evo i “pojačanja”…. Škupi je maltene do pre dve tri godine bio najbolji naš klub. Nekadašnja Sloga, sa sijaset titula u svojoj vitrini, sada je opet na početku kao nekada.
Opet druga liga, opet gazda koji i možda ni sam ne zna da je gazda, opet navijači drže klub od totalnog gašenja i tako dalje…. Klub, koji predtstavlja čitav kvart, deo Skopja, sa više od 60.000 stanovnika je u rasulu i entuzijastički trenira popunjen dečacima iz omladinske škole.
Najave da pojedine struje okolo traže način kako da preuzmu klub od turskog gazde za sad su samo bazirane na priči i ništa više. Dugovi su tu, naravno, a kako će Škupi iz svega ovoga da izađe niko ne zna.
POBEDA KOJA JE IZGUBILA SVOJU BITKU
Konačno, juče su lokalne fudbalske vlasti u Prilepu, popularno nazvani najfudbalski grad u Makedoniji, objavili da ukoliko se u sledećih par dana nešto radikalno ne promeni, nekadašnji makedonski šampion FK Pobeda i oficijalno neće nastupati u trećoj makedonskoj ligi. Ne drugu, nego treću, popularno kod nas nazvanu region.
Pa je li moguće da Prilep kao grad dozvoli da trofejni klub i oficijalno prestane da postoji samo zato što je prije par godina napravljena kardinalna greška i klub je prodan navodnim investitorima koji nisu ama apsolutno ništa uradili. Nego su dozvolili da klub propadne do tih mera da nema ni upravu, niti stručni štab, a kamoli igrače i ekipu da nastupa u bilo koji rang.
Bile su akcije koje pripadaju ljudima koji veze nemaju nit s klubom, nit sa gradom, nit sa bilo chime, ali će da imaju mrlju na sebe da su uništili jedan od najboljih makedonskih fudbalskih klubova u istoriji.
Zašto sve ovo pričam? Jer će i ova moja kolumna ubuduće biti neki novi “memories”. Svojevidan upitnik zašto se ovo dešava i zašto smo mi samo nemi svedoci pogibje makedonske fudbalske istorije. Iskreno se nadam da neću imati potrebe da ovo ponavjlam još koji put u mojoj kolumni ili bilo gde.
Jer, ne volim da pričam o ružnim stvarima….
- Mišljenja iznešena u kolumnama lični su stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Lob Sport
