Vučević: Bilo mi je lijepo u Budućnosti, neću više igrati u Evropi

Trenutno naš jedini NBA košarkaš, Nikola Vučević, prisjetio se u razgovoru za hrvatski Indeks jedinog perioda u profesionalnoj karijere kada je nastupao van Sjedinjenih Američkih Država. Baranin je zbog lokauta na startu sezone 2011/2012. nastupao za Budućnost, što mu je ostalo u lijepom sjećanju.

“Želio sam da igram u vrijeme lokauta i bilo je jako lijepo jer sam se nakon četiri godine u Los Anđelesu vratio kući. Bio sam blizu porodice, tu je bilo moje društvo, moji prijatelji. Igrao sam kod kuće, navijači su me odlično prihvatili, a i igrali smo jako lijepu košarku“, rekao je Vučević.

Vuč je poznat kao navijač Crvene zvezde, ali će Budućnost ostati jedini evropski klub u njegovoj karijeri.

“Rado pogledam Evroligu, ali nisam siguran da je povratak moguć. Iz današnje perspektive mislim da bih prije završio karijeru nego se vratio u Evropu. Da me neko pogrešno ne shvati, ne potcjenjujem Zvezdu ni bilo koji drugi evropski klub, ali godine su tu, nisam više isti igrač. Kad bih se vratio, mislim da ne bi to bilo ono pravo, a ne želim da na kraju karijere pokvarim utisak. Na Starom kontinentu se igra drugačije i treba se prilagoditi, a to je puno teže kada si stariji. Međutim, nikad ne reci nikad, ko zna, možda jednog dana promijenim mišljenje“.

Nikola je prisjetio da je trpio kritike kada je preskočio reprezentativne obaveza.

“Šta mislite, da mene nisu napadali kad sam odlučio da pauziram na proteklom Evrobasketu? Naravno da jesu, ali kad sam se vratio, sve je bilo opet super. Samo se nadam da će se sportska kultura kod nas promijeniti“.

Vuč je rekao da je sportistima koji igraju na vrhunskom nivou s vremena na vrijeme potreban odmor, da se “resetuju” od košarke.

“Razumijem navijače da su nezadovoljni, ali oni ne igraju košarku, ne bave se sportom i ne znaju kako stvari funkcionišu. Njih još mogu da shvatim, navijači na to gledaju iz drugačijeg ugla, ali ne volim kad negativne komentare šalju neki bivši sportisti. To nije u redu. Vidite šta se dešavalo Jokiću ljetos. Ipak je odlučio da igra u Parizu za Srbiju i svaka mu čast na tome jer vjerujem da bi puno sportista odbilo to da uradi nakon komentara ”ne treba nam nikad više, bili smo drugi bez njega”. Nikola je takav, on je odlučio da igra, ali razumio bih da je odbio. Kad je doneo titulu Denveru, Srbija mu je skandirala, a onda, par dana nakon toga, kad je dečko odlučio da se odmori, onda sve najgore o Nikoli. Totalno bezveze. Rekao bih da je takav stav problem mentaliteta ljudi na Balkanu“.

Naš reprezentativac je povukao paralelu između Zapada i nas.

“Na Zapadu ni izbliza nije tako. Gasol, Novicki, Parker, pa sad i Janis takođe su propuštali takmičenja. I šta se dogodilo? Ništa. Već na idućem bi se pojavili. Jedino je kod nas uvijek drama. Potrebno je samo malo razumijevanja za sportiste i treba prihvatiti činjenicu da su se vremena promijenila, da nije isto kao što je nekad bilo i da se košarka promijenila“.

Vučević je kazao da smo definitivno sportska nacija.

“Zaista, s obzirom na to da smo veoma mala zemlja sa tek nešto više od 600 hiljada stanovnika, imamo stvarno dosta uspješnih sportista. To je velika stvar. Što se tiče reprezentacije, znamo da nismo među najjačima, ali imamo kvalitet. Uvijek se trudimo da damo sve od sebe i taj neki manjak kvaliteta nastojimo da nadoknadimo željom i borbenošću. U mnogim situacijama se to pokazalo kao odličan recept i ostvarili smo stvarno dobre rezultate“.

Nastup na poslednjem Svjetskom prvenstvu Vučević je okarakterisao kao uspješan. Smatra da su on i drugovi pobijedili sve mečeve u kojima se to od njih očekivalo, kao i favorizovanu Grčku.

“Šteta za utakmicu protiv SAD. Bili smo blizu, no kad je najviše trebalo, nismo odigrali dobro u napadu. Međutim, sama činjenica da smo im pružili snažan otpor velika je stvar za nas. Ljudi su to prepoznali, cijenili su našu borbenost. Igrali smo jako lijepu timsku košarku i, bez obzira na ono što se događalo na terenu, nikad nismo odustajali. Prošle godine na Evrobasketu, kad mene nije bilo, momci su pokazali da mogu da igraju protiv svakoga. Pružili su sjajan otpor svima. U nokaut fazi protiv Njemačke umalo su napravili senzaciju. Gubili smo sa velikom razlikom, ali smo se vratili i malo je nedostajalo za potpuni preokret. Imamo dosta dobru ekipu, miks mladih i starih igrača. Dugo je ta generacija zajedno, dobro se poznajemo i to pomaže. Nadamo se da ćemo imati još prilike da napravimo još bolji rezultat“.

Novinar Indeksa je podsjetio Vučevića na stravičnu željezničku nesreću na Bioču u kojoj je poginulo 47 ljudi, a više od 200 povrijeđeno. Tada petnaestogodišnji Nikola i njegov otac Boro su bili u vozu.

“Bogu hvala, prošli smo bez nekih većih povreda, nije mi se dogodilo ništa što bi ostavilo neki veći ožiljak. Godinama sam imao ogroman strah od vožnje i brzine. No, s vremenom je i to prošlo tako da, Bogu hvala, ne mogu reći da i danas osjećam neke posljedice. Ipak, svakog 23. januara se sjetim tog dana i shvatim da je Bog pogledao oca i mene, jer je nažalost puno je ljudi izgubilo život, puno ljudi je teško povrijeđeno i morali su da nastave život sa svakodnevnim podsjetnikom na taj stravičan dan. Mi možemo normalno da vodimo svoje živote, za razliku od mnogih porodica kojima je taj dan promijenio živote“, rekao je Vučević.