Spuštena je prethodne sedmice zavjesa na još jednu klupsku vaterpolo sezonu u Crnoj Gori, ocjena je – siromašniju nego ikad.
Jadran je nastavio dominaciju u domaćem šampionatu. Od nezavisnosti Crne Gore, Novljani samo četiri puta nisu bili šampioni. Primorcu su pripala prva dva šampionata, Budva je dva puta “prekinula” Jadranov “lanac”. Bilo je to 2011. i 2013. godine.
Ljubitelji vaterpola se sjećaju da je prvi trofej vaterpolista iz crnogorske metropole turizma diskutabilan. “Delfini” su tada odigrali pošteno, odradili sve što je do njih, ali je regularnost dovedena u pitanje, niti zbog Jadrana, niti zbog Budve, već zbog treće strane. Naime, slavna generacija Primorca, pritusnuta velikim dugovanjima od strane uprave morala je nekoliko puta da se obustavom rada izbori za svoja prava (nije im to tada mnogo pomoglo). Problem je bio što su Kotorani protiv Budvana zbog štrajka prvotimaca igrali sa juniorima, plus Toni Azavedo (iskusnom vaterpolisti su sva primanja namirena, jer Amerikanac je to). Budvanska rivijera je taj meč lagano pobijedila.
Međutim, bokeljski derbi je ipak bokeljski derbi, pa su vaterpolisti iz drevnog grada protiv Jadrana izašli u najjačem sastavu – i slavili. Titula je umjesto na Škveru, završila na Slovenskoj plaži.
U totalu, kada se sve sabere, od 16 mogućih titula, Novljani su osvojili 12, a mogli su i tu 13. Vaterpolisti sa Škvera dominiraju punu deceniju, osvojili su devet titula zaredom (2020. šampionat nije okončan zbog pandemije koronavirusa).
Dominacija Jadrana se ogleda prije svega u dobrom radu sa mlađim kategorijama. Novljani crpe igrače iz svoje baze. Ne rade loše ni ostali klubovi sa mladim snagama, ali za razliku od Jadranaša, rivali se nisu mogli pohvaliti infrastrukturom, koja ni u Herceg Novom nije na zavidnom nivou. Kotorski klubovi, Primorac i Kataro, skoro šest godina nisu imali bazen – toliko je trajalo renoviranje nekadašnjeg plivališta “Nikša Bućin”, sada “Zoran Džimi Gopčević”.
Međutim, od sredine 2021. godine i Jadran je ostao bez krova nad glavom, bukvalno, jer se urušila krovna konstrukcija na bazenu Instituta “Simo Milošević”. Morali su i vaterpolisti sa Škvera da se “seljakaju” do Podgorice, Nikšića, Budve… Kompromisno rješenje je napravljeno postavljanjem “balona” preko otvorenog bazena na Škveru.
Zbog svega navedenog se postavlja jasno pitanje kuda ide naš vaterpolo i da li prijeti urušavanje najtrofejnijeg crnogorskog ekipnog sporta.
Ovogodišnji rezultati su obeshrabrujući.
Na evropsku scenu su izašli samo Jadran i Primorac i rano su završili svoje putešestvije Starim kontinentom. Oba tima nisu uspjela da se domognu Lige šampiona, Novljani se nisu kvalifikovali ni za osminu finala Evro kupa, gdje su zastali Kotorani.
Opstanak u Premijer regionalnoj ligi su obezbijedili samo vaterpolisti Jadrana, Primorac je ispao bez osvojenog boda u 11 mečeva! U drugom rangu regionalnog takmičenja će već drugu godinu igrati Budva, dok je Kataro odavno među drugoligašima. Suma sumarum – naredne godine će crnogorski vaterpolo imati samo jednu ekipu među regionalnom elitom.
Sledeća sezona prijeti da bude još siromašnija. Primorac je već tokom sezone napustio najbolji strijelac Vuk Drašković i prešao u Radnički Kragujevac, reprezentativac Aljoša Mačić će u potrazi za jačim utakmicama u predolimpijskoj godini u Šabac, još nekoliko momaka će najvjerovatnije “dići sidro”. Odmah nakon poslednjeg meča finala plej-ofa trener Ranko Perović je kazao da u klubu imaju problema na svim nivoima i da je potrebna hitna sanacija.
Situacija u Budvi je još gora i pitanje je kako će klub funkcionisati nakon dobro poznatih dešavanja u Opštini (finansijer kluba), Kataro odavno tavori.
Pretprošla i prošla sezona i pobjede Budvana i Primorca nad Jadranom, te trofej u Kupu Perovićeve ekipe zaiskrili su, ali se ta iskra brzo ugasila. Da li treba dalje pojašnjenje ako se zna da je pobjeda Budve nad Jadranom na startu sezone 2021/2022. bila prvi poraz Novljana u domaćim takmičenjima nakon pet i po godina!
Vjekovima daleko se sada sada čine prve decenije ovog vijeka i ulazak u drugu dekadu kada se Primorac, uprkos svim problemima, šepurio na krovu Evrope, kada je Kataro u svoje vitrine donio trofej Evro kupa, kada je Jadran držao lekcije hrvatskim velikanima i podizao pehare u Regionalnoj ligi, a Budva u Rimu vodila borbe na fajnal-foru Lige šampiona.
Domaći klupski vaterpolo je u problemu i treba mu pomoć, a nije potrebno puno da naši klubovi ponovo budu konkurentni… Najtrofejnijem crnogorskom sportu treba pomoć. Talenta imamo.
