Jedna pobjeda, dva remija i 25 poraza. Oborili smo rekord! Nikada nijedna evropska zemlja na ovom broju odigranih mečeva nije imala takav skor. Srpski fudbalski klubovi uspjeli su nešto što je bilo nezamislivo. Pobjediti jednu utakmicu iz 28 odigranih, dovodi nas do procenta pobjeda od 3,5 odsto.
Isto tako, prije samo četiri meseca pričali smo o istorijskoj sezoni za srpski klupski fudbal. Došli smo do 11. pozicije na UEFA listi, što je predstavljao bljesak kratkog daha. Sada vidimo i shvatamo koliko je to zapravo nerealno i da smo bili tamo gdje ne pripadamo. Tri tima u grupnoj fazi evrokupova su previše. Rezultati to kažu. Obrazi bride čim se dotaknemo cifara. Ona s početka teksta još i nije najgora, jer kada vidimo skor van granica Srbije, stvari postaju još jasnije. Na 14 evropskih gostovanja ove sezone, srpski superligaši zabeležili su 14 poraza.
Sa bajne pozicije broj 11 pali smo na surovo realno 19. mjesto.
Pet klubova učestovalo je u tri evropska takmičenja i zajednično za sve je reč „bruka”. Ama baš nijedna svetla tačka.
Crvena zvezda uložila je milione u tim i nije uspela da bude ni blizu daleko manje vrednog tima Jang Bojsa. Lajpcig i Siti su druga dimenzija i niko nije ni očekivao da Zvezda može da ima parira. Sa timom koji je u njenom rangu ili čak i malo ispod, crveno-beli nisu uspeli da uđu u borbu za treće mesto, pa je ishod bio poznat i kolo pre kraja takmičenja.
TSC je prvo deklasiran od Brage u bici za LŠ, a onda je u grupi Lige Evrope poslužio kao „topovska hrana” Vest Hemu, Frajburgu i Olimpijakosu. Imali su nekoliko dobrih faza u pojedini mečevima, ali sve to bilo je dovoljno samo za jedan bod.
Čukarički je u kvalifikacijama za LE primio šest komada od Olimpijakosa, a onda je u grupi LK izgubio u svih šest mečeva. Genk, Ferencvaroš i Fjorentina bili su toliko dominantni da nijedan bod nije završio na kontu tima iz Beograda.
Partizan je jedini zabilježio pobjedu u Evropi! Crno-beli su savladali „moćni” Sabah, a onda su popili petardu od Nordsjilanda i tako nisu ni stigli do grupe LK. Srećom.
Vojvodina je ispala od Apoela na prvoj prepreci.
Kakva nam je liga – tako smo i prošli u Evropi. Ne može se iz superligaškog blata uskočiti u evropsko odijelo. Tačnije – može, ali epilog je poražavajuć. I tako smo došli do toga da nam istorijska sezona u Evropi dobije epitet istorijske bruke u Evropi.
Realni smo – nije nam liga 11. po kvalitetu na Starom kontinentu. Znali smo to i prije nego što je počela ova sezona. Oni koji su verovali u to što piše na papiru, sada su na malo bolniji način saznali istinu.
