Kada Podgoricu, koja realno gledano nije vaterpolo grad – nije prirodno ni da bude pored tradicionalnih centara Kotora, Budve i Herceg Novog – pretvorite u vaterpolo grotlo tokom vrelog ljeta, onda je jasno da ste uspjeli.
Kada napunite tribine podgoričkog bazena i to onima koji s merakom dođu da navijaju za vas – jasno je da značite narodu.
>>> Zlatni klinci osvojili srebro
Kada imate svega 13 ili 14 godina, a već ste na neki način idoli svom društvu i mlađima, onda je jasno da ste na pravom putu.
Bez obzira na sjaj medalje, bez obzira na onu priču koju baš i ne volim o srebru zlatnog sjaja i činjenici da se srebro ne osvaja, ovo je baš idealna bajka od zlatnoj djeci. Našoj. Kadetska reprezentacija Crne Gore predvođena gorostasom, jugoslovenskim bronzanim olimpijcem iz Sidneja Nenadom Vukanićem – vicešampion je Evrope. Poraz od Mađara u finalu možda boli, ali poslužiće sigurno kao lekcija našoj djeci pred brojne okršaje u budućnosti sa ovom i ostalim vaterpolo silama.
>>> Selektor srebrnih ajkulica: Primjer sporta i viteštva, ponosan sam
“Ponosan sam na ovu djecu. Oni su primjer sporta i viteštva”, reče sinoć selektor Neno. Ponosni smo svi. Zbog svega urađenog u prethodnih 7-8 dana.
Ova generacija ima budućnost. Čuli smo međutim ovu rečenicu mnogo puta u prošlosti. Nismo ipak uspjeli na pravi način da sačuvamo talente, da im obezbijedimo normalne (ništa više sem normalne) uslove za rad, da se nikada više ne desi da nemamo zatvoreni bazen u zimskom periodu, da nam klinci iz našeg najstarijeg kluba i jedinog koji nosi lentu prvaka Evrope, putuju u druge gradove da treniraju…
>>> Franeta: Hvala publici i selektoru, nastavićemo ovako
I još jedno zapažanje, koje može i mora da bude podstrek za stvaranje nečeg velikog – u redovima viceprvaka Evrope, četvorica igrača je iz Podgorice. Po dvojica iz Verdea (Andrej Durutović i Dario Domazetović) i Budućnosti (Petar Brnović i Danilo Savović) uz još jednog koji se podigao i sve naučio sa plavom kapicom (Stefan Vraneš), a koji trenutno brani boje Jadrana. I nije kraj naravno spisku talentovanih klinaca. Dokaz da se u ovim klubovima radi kvalitetno, ali i da Podgorica kao glavni grad – mora hitno da dobije seniorski tim. Neka to ne bude seniorski tim koji će da bude direktan konkurent Jadranu i Primorcu, makar ne u početku, ali neka bude klub gdje će prije svega moći da igraju domaći klinci, da rastu zajedno sa klubom, da osjete barut najprije regionalne scene (u početku druga jadranska liga), a kasnije i jače konkurencije…Značiće to i klupskom, ali prije svega reprezentativnom vaterpolu.
Jer Podgorica nije vaterpolo grad – nije prirodno ni da bude – ali je široka baza i sigurnost kvantiteta. A iz kvantiteta, pravim radom i odricanjima, obično ispliva i kvalitet.
