Konjičke trke sportska tema broj jedan u državi. Zovu me kolege iz drugih medija, k’o po šablonu, sa jednim istim pitanjem:
“Jel ideš u Sombor?“
U redu, Nikola Jokić dolazi, ali da li baš mora to da se digne na događaj od nacionalnog značaja? Posle petog poziva shvatam – ok, izgleda da mora.
Nisam bila među stotinjak (?!) novinara u Somboru, ali znatiželja mi nije dala mira pa sam pustila prenos događaja. Konjičke trke su prenošene u trajanju od ravno četiri sata! Lijepo, promoviše se sport. A, onda, sunovrat, što bi jedan čuveni crnogorski komentator rekao “konjizma”. Bum!
Nikola Jokić se pojavljuje na hipodromu. Sve(t) staje. Trka je u toku, niko živ je ne gleda, jer svi blenu u Jokića. Prilaze mu, jure ga, žele da se slikaju ili dobiju autogram. Mučeni dečko ne zna šta ga je snašlo! Glavom bez obzira posle pet minuta napušta hipodrom! Vratio se kasnije na završnu trku i čim se ona završila ponovo je nestao.
Razumem ga, 100 odsto, čovjek je htio samo da uživa na miru u onom što beskrajno voli. Opet, razumijem i ljude koji su bili tu. Svi su željeli da budu što blize čovjeku zbog koga noćima nisu spavali. Teško je izvagati na čiju stranu tu stati, ali nekako bi bilo žao Jokića koji se izvija pored ljudi kako bi vidio šta se dešava na stazi.
Nisu se još ni slegli utisci oko svega u Somboru, došlo je vrijeme da se prebaci na košarku. Vječiti derbi u finalu ABA lige. Partizan vodi 2:0 u seriji, ali svakako očekujem spektakl. Dobijam šamarčinu. Gore od one koju je dobio Jokić. Cirkus. Ljudi obesmisliše sport i košarku. Ubiše sport koji toliko volimo. Ono je više ličilo na rat nego na jedan sportski događaj.
Ala nam je zatrovana košarka.
Mrtva trka gdje manje vidimo košarke u finalu, u Srbiji ili Grčkoj. Za sada nam Atinjani bježe jer kod njih se uglavnom finalna serija i ne završi, ali… Djeluje mi da i mi imamo “aduta” u toj trci sa njima.
Dok bježe igrači Partizana sa terena pod paljbom svega i svačega sa tribina, pitam se: Šta još treba da se desi da se unormalimo? Otišlo je sve predaleko. Svaki put se kao nešto nadam da ćemo se dozvati pameti, ali nikako da dođe daj dan.
Ne zna se gde je sport bio manje u prvom planu, da li u Somboru ili beogradskoj dvorani “Aleksandar Nikolić”…
