Nije još ni počela fudbalska sezona u Srbiji, a šampion je već poznat. Sve je otišlo toliko daleko da čak ni igrači Partizana ne veruju da mogu da dođu do titule.
“Moramo da budemo iskreni da ne lažemo ni sebe, ni navijače. Veoma je teško, gotovo nemoguće“, glasile su Nathove riječi.
Na to mogu samo sa dodam – surova istina.
Čekajte ljudi, je l’ se ovo dešava? Da jedan od beogradskih “vječitih” i prije početka trke ne vidi sebe na tronu.
Hajmo pošteno… kada se pogleda tim koji vodi Igor Duljaj postaje jasno zašto je titula nemoguća misija. Razlika između Zvezde i Partizana postala je abnormalna i niko više ni ne dovodi u pitanje ishod predstojeće prvenstvene trke.
Prelazni rok je otklonio i svaku dilemu. Dok jedni dovode igrače za milione eura, drugi dovode neke Severine i slične anonimuse. Sa Partizanom se očigledno zezaju svi. A, najviše oni sami sa sobom. Klub je degradiran, uništen na svim nivoima, spušten na najniže grane u istoriji. Uostalom, gdje ćeš veću potvrdu od 100 ljudi koliko je gledalo meč Partizan – Radnički Kragujevac u Humskoj ulici.
Znate šta se od tada promijenilo? Ništa. Partizan je postao četvrti klub u Srbiji, s tendencijom daljeg pada.
Da, taj veliki Partizan koga svi dobro pamtimo došao je do toga da će slaviti ako sljedeće sezone izbori Evropu.
Sa druge strane Topčiderskog brda sija sunce i živi se u blagostanju. Ne mare previše što je komšiji crkla krava. Utisak je da čak i ne likuju toliko. Došli su u fazu da ih Partizan i ne zanima.
Zvezda je direktno u Ligi šampiona, najavljuje velike ambicije u Evropi, a ako je suditi po početku imaju čemu da se nadaju. Dobili su Zenit u Rusiji i razbili Nefči. Doveli su kvalitetna pojačanja koja imaju ogromna primanja i došli do toga da im je budžet gotovo 50 miliona eura. Do skoro je to bilo nezamislivo, a sada je postalo realnost. Do kad će trajati? Pitanje je.
Ničija nije do zore gorjela, pa neće ni Zvezdina. Velika mana u svemu – osilili su se baš. I u izjavama čelnici i u stavovima navijači. Misle da su nedodirljivi, na vrhu, najmoćniji, najbolji, najjači… To stoji, ali samo trenutno.
Godinu, dvije, pet, deset… Kolo sreće se okreće. I umije da žestoko udari onog ko previše poleti.
