Zakotrljala se bubamara u Srbiji. Kako je počelo – bolje da nije.
Što mi umijemo da napravimo skandal za jedan fudbalski vikend, to malo ko može…
A ništa niju slutilo da će biti haosa. Crvena zvezda je za tri klase bolja od svih i prošetaće se do titule. Već na startu je pokazala i na djelu neosporan kvalitet. Prvo su napunili mrežu Fiorentine u prijatljskom meču, a par dana kasnije isto su uradili i sa Vojvodinom. Obje utakmice Zvezda je dobila sa po 5:0.
Impresivno.
Pečat Baraka Bahara, novog trenera, više je nego evidentan. Izraealac je odlično skockao tim, koji može mnogo i na eurosceni. Pobjede u pripremnim mečevima nad Zenitom, Fenerbahčeom i Fiorentinom potvrda su vrijednosti ekipe. Crveno-bijeli su direktno u Ligi šampiona, a tamo će ih čekati još jači rivali.
Da li će protiv njih moći? Vidjećemo već u septembru. Početak obećava.
I dok taj početak obećava, jedan drugi početak potpuno je razočaravajući. Super liga Srbije u fudbal krenula je opštim cirkusom. TSC i Partizan odigrali su nevjerovatan meč u kome smo vidjeli šest golova, ali ne i pobjednika. Na kraju je bilo 3:3, a dešavanja u Bačkoj Topoli bila su povod da Partizan razapne sve žive jer su, po njihovom mišljenju, brutalno pokradeni od strane sudija.
Istina, na pomenutoj utakmici je bilo mnogo sumnjivih sudijskih odluka, ali da li je moguće da smo poslije 90 minuta loptanja krenuli sa ratom saopštenjima?
Ljudi, prvo kolo?!
Mučno za gledati, a i čitati kako se pljuju. Ozbiljan mulj. I što je najgore, uglavom i jesu svi u pravu kada govore o drugima u saopštenjima. Šta li nas tek čeka za nekih 30 kola… Ponekad mi je utisak da se ovdje više priča, nego što se igra fudbal. Čak i kad je fudbal dobar, poput onog koji su prikazali TSC i Partizan, dugačak jezik ga potpuno baci u drugi plan i kreće višednevna rafalna paljba. Do sledećeg kola i novih “neprijatelja” nekom drugom klubu.
Osim što nam se lopta zakotraljala ovog vikenda, jedna lopta nam je lijepo i ulazila tamo gdje treba. Juniori Srbije vratili su osmijeh na lice naciji koja živi za košarku. Bar na jedno veče su nam izbili iz glave Jokićevo “ne” i pružili nadu da ćemo opet biti košarkaška velesila.
Nikola Topić i drugovi uzeli su zlato na Evropskom prvenstvu, a više od medalje raduje njihov odnos prema dresu koje nose. To je ono što su izgubili neki malo stariji košarkaši. Valjda će ove klince to držati i tokom velikih karijera, koje većinu generacija čekaju.
