“Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, nego da je to pobjeda nad njim. Hrabar čovjek nije onaj koji se ne osjeća uplašeno, nego onaj koji nadvlada strah”, rekao je Nelson Mandela ovu rečenicu koju usko možemo povezati sa prvom utakmicom baraža za plasman na Evropsko prvenstvo u dvomeču fudbalera Crne Gore i Češke.
Navršava se tačno 12 godina od prvog susreta u Češkoj – hladna praška noć pripala je domaćinu pobjedom 2:0, koji je u revanšu uspio da istrpi pritisak, preživi promašene šanse Hrabrih sokola i duplim trijumfom (0:1 je bilo u Podgorici) čekira kartu za UEFA EURO 2012.
A, možda je sve moglo da bude drugačije, pogotovo u toj prvoj utakmici u Pragu kada je selektor Branko Brnović, nošen euforijom cjelokupne fudbalske javnosti Crne Gore, hrabro izveo ultra-napadački sastav sa Mirkom Vučinićem, Stevanom Jovetićem, Dejanom Damjanovićem i Simonom Vukčevićem, ali takav potez na kraju se ispostavio kao pogrešan – naivan. Možda bi danas pisali drugačije da su se Česi upašili Crne Gore, ali su Tomaš Rosicki, Peter Čeh i drugovi na ofanzivu našeg tima odgovorili strpljivošću i taktičkom disciplinom te golovima Vaclava Pilarža i Tomaša Sivoka trasirali put kao šampionatu Evrope…
Nakon što je u konkurenciji Engleske, Švajcarske, Velsa i Bugarske završila na drugom mjestu grupe sa tri pobjede, isto toliko remija i dva poraza, osokoljena Crna Gora je na žrijebu baraža “promašila” Hrvatsku, Portugal, Republiku Irsku i dobila Češku koja se od medija, preko stručnjaka, a na kraju se ispostavilo i svlačionice crnogorskog tima – potcijenila. Nijesu Česi, izuzev Rosickog i Čeha, imali svjetske zvijezde, ali kao fudbalska nacija imali su jači pedigre i više smirenošću i psihom, nego suvim kvalitetom, nadjačali naš tim na Đenerali areni.
Nakon što je u prvom poluvremenu preživjela šansu Petra Jiračeka, mogla je Crna Gora u 47. minutu do prednosti da je udarac Simona Vukčevića na protivničkog golu branio bio bilo ko drugi, sem u tom trenutku, najbolji golman planete – Čeh. Paradom, vrhovima prstiju, fantastično je ukrotio udarac našeg ofanzivnog veziste što se ispostavilo kao prelomni trenutak utakmice…
Crna Gora je u nastavku kažnjena i sa debelim minusom morala da se sprema za revanš u Podgorici. Na kraju, bez obzira na poraz, duel u Pragu je istorijski meč generacije Vučinića i drugova, ostaje za ponos u srcu svakog crnogorskog navijača. A, bilo ih je “more” te večeri u glavnom gradu Češke – oko tri hiljade…
