Loši tereni, loši stadioni, očajne podloge, prljave i često prazne tribine. Atmosfera daleko od fudbala na fudbalskim utakmicama na stadionima i gradovima u Makedoniji. U danima kada smo videli sjajnu sliku iz Bosne i Hercegovine na derbiju Železničara i Sarajeva, u danima uoči velikog derbija između Crvene zvezde i Partizana, koji će se igrati pred 50.000 gledalaca, imali smo i derbi u Skoplju.
Vardar i Rabotnički su igrali 75. put u prvenstvenom meču. Dva velika skopska rivala igrala su na stadionu “Boris Trajkovski”, u skopskom naselju Mađari, koji je u očajnom stanju, godinama je u izgradnji i nedovršen, a od mnogih mečeva – teren je najgori u zemlji.
U takvim uslovima i pred oko 300 gledalaca odigran je skopski derbi u kome je Rabotnički igrao fudbal, stvarao šanse i dominirao, a Vardar (1:0), je postigao gol iz kornera Darka Gluišića. Ali sam meč, igra, rezultat nisu u fokusu koliko kompletna slika, uslovi stadiona i za gledanje i za igranje na lošem terenu.
Ali nadamo se da je ovo bio poslednji takav prizor, slika i atmosfera. Posle višemjesečnog rada u Skoplju, završena je rekonstrukcija terena najvećeg i jedinog modernog stadiona u Makedoniji. Rabotnički je već odigrao jedan meč na areni “Todor Proeski”, na novom hibridnom terenu. Ne zna se zašto se Vardar ne vraća svom domu, stadionu na kojem decenijama i decenijama igra svoje utakmice. Jedna verzija je postojeći dug prema stadionu, a druga verzija je taktičke prirode – odgovara im teren stadiona u Mađari.
Treba da znaju svi koji su u fudbalu, koji rade, koji donose odluke. Fudbal treba da se igra tamo gdje je svima najbolje i da glavna slika bude lijepa a ne mračna. Neka uživaju oni koji su na terenu, oni koji su na klupi za rezervne igrače, funkcioneri, navijači, ali i oni koji utakmicu prate na TV-u.
Sada više nema alibija, sada se mora znati ko gdje mora da igra i zašto.
Fudbalski savez Makedonije je taj koji pokušava nešto da uradi, da popravi imidž klubova i da poboljša uslove, ali kako ti objekti odmah postanu “sivi”, neočišćeni, zapušteni. Pojedini klubovi ili opštine nemaju kulturu održavanja sportskih objekata.
A u Makedoniji je fudbalsko “sunce” daleko ako govorimo o stadionima, infrastrukturi, investicijama. Ima pokreta, nešto se gradi, ali sporo i nedovoljno. A u Bitolju stadion “Petar Miloševski” ima novu tribinu, reflektore i čekamo da se Pelister vrati u Prvu ligu. Ohrid i Štip dobijaju nove tribine, a ranije se ulagalo u Strumicu, Prilep, i “Čair” iz Skoplja. Ali sve je to započeto, nedovršeno i nedovoljno.
Zato je sunce daleko. Ako se u svim susjednim zemljama održavaju utakmice pod reflektorima na lijepo uređenim stadionima i malim stadionima (ne moraju da budu veliki), ovdje u Makedoniji ćemo morati da sačekamo ovako osnovne uslove za igru. I zato fudbal i njegov razvoj kod nas ne ide željenim ritmom. Evo, vijest u medijima je da je klub kao što je Gostivar postavio semafor na stadion. Nešto što je normalna stvar za svaki stadion van granica Makedonije. Ali svaka čast, bar su dali pare i kupili semafor – i to je nešto i više nego ništa.
