Sport ima svoje mjesto u čovjekovom biću još od kamenog doba. Primarni sportovi uvijek su se nekako, ponekad i nepravedno, vezali za mušku populaciju, pogotovo fudbal. Muški fudbal u Crnoj Gori je trenutno na margini, ali poslednjih godina ženske fudbalske sekcije dobijaju svoj publicitet i svoje “mjesto pod suncem”.
Vjerovatno najsjajniji primjer ženskog sporta u našoj državi dolazi nam sa sjevera, a to je fudbalski klub Breznica iz Pljevalja.
“Posle igračke karijere kao fudbaler, odlučio sam da sa par prijatelja, takođe bivših fudbalera osnujem klub koji će imati i mušku i žensku sekciju. Kroz karijeru sam se srijećao sa mnogo lošim stvarima u smislu funkcionisanju timova pa sam odlućio da mi napravimo jednu suprotnu i zdravu priču. Fokus je na djevojčice i dječake do 15 godina“, rekao je na startu razgovora Zoran Vuković, predsjednik i jedan od trenera pljevaljskog kluba.
Breznica je godinama unazad neprikosnovena na fudbalskom terenu, da li je dobar sistem rada doveo do toga da nemate konkurenciju?
“Zadnjih osam godina smo prvaci države. Mislim da je do toga doveo pošten rad, jedna od najboljih organizacija i velika promocija kluba, kao i benefiti djevojaka koje su igrale i koje igraju kod nas.”
Ženska fudbalska liga Crne Gore broji svega šest klubova, šta je potrebno uraditi da se ta situacija poboljša?
“Jedan od bitnih faktora jeste raspodjela sredstava, dosta finansija se prebacivalo na muški fudbal i na reprezentativne selekcije. Razvoj fudbala nije reprezentacija već klubovi. Naše četiri ženske selekcije vodi jedan stručni štab. Mislim da u sam rad treba da se uključe ljudi iz ženskog fudbala, koji su tu godinama ali to niko iz saveza ne prepoznaje“, govori trener Breznice.
Obrela se ekipa i u Evropi, koliko iskustvo igranja sa inostranim ekipama znači za klub?
“To je jedno neprocjenjivo iskustvo. Učešćem u Evropi ne promovišemo samo naš klub, već i grad a što je najvažnije i našu državu. Ogromno iskustvo i za djevojke koje igraju te mečeve, i to je ogroman korak naprijed za njihove dalje karijere.”
Pehari su pokazazelj odličnog funkcionisanja, šta možemo očekivati u narednim sezonama, kakvi su dalji planovi?
“Ono što sigurno možemo da obećamo jeste dobar rad u klubu. Nažalost u Evropi je teško napraviti iskorak jer su to ženski klubovi sa milionski budžetima pa se napravila velika razlika, a sve kvalitetne fudbalerke odlaze u bogatije klubove. Muški fudbal nam nije na zavidnom niovu a ubrzo će i ženski doživjeti sličnu situaciju ukoliko se ne napravi dobar sistem.”
Kakvo je stanje po pitanju masovnosti u ženskom fudbalu, da li je zainteresovanost porasla tokom prethodnih godina?
“Masovnosti nažalost nema, u poslednjih šest godina nijedna promocija fudbala nije odrađena. Talenta svakako da ima ali mora da se radi. Moje mišljenje je da treba krenuti od nule, edukovati bivše fudbalere da ostanu u sportu nakon završene karijere, ne namećati licence. Takođe sam mišljenja da bi trebalo formirati regionalne lige za mlađe selekcije jer bi to dovelo do povećanja kvaliteta fudbalske igre“, zaključio je Vuković.
